Ствари (обично) нису онакве каквим нам се чине. Погрешне процене и неразумевање реалности доводе до неуспеха или често постају узрок правих историјских катастофа.
Ослањање на призму секуларне рационалности није адекватно средство за разумевање израелско-палестинског сукоба, пише бивши британски дипломата и обавештајац Алистер Крук на сајту "Фондација стратешке културе". На пример, ни Иран ни Израел нису "обичне" националне државе, са којима се срећемо у Западној Европи.
Ниje то, уосталом, ни Русија, са својом дугом, сложеном и вишенационалном историјом, а ни Сједињене Америчке Државе.
Већ пре петнаестак година, наставља Крук, било је очигледно да ће будућност Блиског истока постати реалност коју дефинишу религије и верски симболи. У случају ислама, Палестине и Ирана, то је џамија Ал Акса, у случају Израела то је Трећи храм.
То су есхатолошки концепти, а есхатологија је углавном затворена књига за већину секуларних западњака. Запад, упркос томе, инсистира да примени своје концептуалне принципе на нешто што лежи ван оквира данашње постмодерне западне свести.
Исламска револуција није национални већ цивилизацијски тријумф
Иран није национална држава, већ нешто сасвим другачије. У интервјуу са Ричардом Фолком 1979. године, ајатолах Хомеини је то веома јасно рекао: "Исламска револуција била је цивилизацијски, а не национални тријумф". Хомеини је истакао и да је основна заједница за муслимане цивилизацијска и верска, а не национална и територијална држава.
Хомеини је, такође, објаснио и да територијалне суверене државе, грађене на национално идентитету, не чине природне заједнице на Блиском истоку, барем на начин на који су то чиниле у Европи.
С друге стране, у Израелу, на изборима 2022, победила је струја која је захтевала стварање "Великог Израела": расељавање нејеврејског становништва и спровођење закона Халахе – скупа верских закона, традиција и обичаја који се изводе из Торе и према којем треба да се управљају сви аспекти свакодневног живота.
Платформа нове израелске владе је израз есхатолошке тежње ка месијанском искупљењу, додаје бивши британски дипломата, која није нимало секуларна, нити је формулисана у тоновима просветитељсства.
Израел живи у напетом очекивању јеврејског месије
Суштина је у следећем: бесмислено је убеђивати оне који прихватају месијанске визије у трајно решење о две државе у историјској Палестини. Ционисти прижељкују Армагедон и пораз свих који нису Јевреји.
Ово се не може посматрати као пролазна фаза или пуки хир, сматра Крук. Месијанизам је био руководећи импулс у јудаизму још од Сабатаја Зевија у 1660-им и Јакоба Франка у 18. веку.
Јеврејски историчар и научник Гершом Шолем тачно је предвидео да ционизам – који се последњих деценија повезао са Ликудом и покретом досељеника – делује као "милитантни", "апокалиптични" и "радикални" месијански покрет, који покушава да "наметне крај историје" и захтева да се држава Израел посвети масовној контроли становништва.
У ствари, они захтевају територијална освајања ("Велики Израел"), зато што се ми, по њиховом мишљењу, приближавамо "крају времена" и доласку јеврејског месије...
Шта се дешава у души Ирана
Западна механистичка рационалност показала се подједнако неупотребљивом и у случају Ирана. Овај ригидни приступ западњака онемогућава да спознамо шта се заиста дешава у души Ирана.
Иран, поновимо то, није национална држава. Он је пре налик на некадашњу Југославију, и чине је различити народи и конфесије. У Ирану влада, која почива на вредностима ислама, не може бити успостављена на демократским принципима, који уопште нису универзални. Иран има свој сопствени логос.
Сваку владу у Ирану зато контролише неизабрано верско вођство исламских верских вођа, који су извор највишег политичког ауторитета. Репресија над исламом у доба шаха Пахлавија била је темељ на којем ће се појавити револуционарна мисао у Ирану.
За Иранце, сматра Крук, ово је био позив на повратак ранијем начину постојања, са историјским и верским традицијама које сежу далеко у прошлост. То је позив на унутрашњи преображај човека, који укључује борбу против угњетавања и бригу о обесправљеним.
Посматрати Иран кроз призму националне државе, закључује Крук, значи погрешно тумачити Иран. Ограничења механистичког размишљања онемогућавају странцима да схвате пут којим је пошао Иран. И, како додаје овај бивши дипломата, што уопште није неважно, данас се млади Иранци са ентузијазмом враћају етосу Исламске револуције.
У Ирану се сада, очигледно, појавила нова, веома радикална струја, чији одјеци се шире далеко ван граница Ирана, додаје Крук.
Америчка религија Новог Израела
Да ли су, на концу, Запад а посебно САД искрени према себи? Требало би да узмемо огледало и погледамо се у лице, додаје он. Односно, како пита Крук, да ли смо ми на Западу толико секуларни и стратешки рационални као што се представљамо?
Амерички војни историчар Мајкл Влахос, у свом есеју "Америка је религија", наглашава да ни саме САД нису имуне на месијански идеализам. Ово је трајни мотив, истиче он, који је дубоко усађен у хришћанство.
"Од свог оснивања, САД су са ватреним религиозним жаром, следиле позив да 'искупе човечанство', казне зле и отпочну златни миленијум на земљи", пише Влахос.
Америка се кроз историју чврсто држала своје божанске мисије као "Нови Израел".
Лажно америчко јеванђеље
Америчка "грађанска религија" је нераскидиво повезана са реформацијом, калвинистичким хришћанством и протестантизмом. Иако је њено библијско тумачење постало секуларно у модерној, прогресивној ери, америчка религија је и даље остала везана за своје формативне корене, тврди Влахос.
Америка није само месијанска по карактеру, опседнута страшћу и ревношћу, већ манифестује имплицитно библијску визију која проглашава веру у предодређеност САД. "Изабрана нација" се представља као оруђе Божанске промисли које игра улогу "светски искупитељ".
Међутим, како упозорава Влахос, као и ционисти у Израелу, на последњим изборима САД су имале свој тренутак метаморфозе, који је покренуло 60 година сталних пораза на бојном пољу:
Свака епизода, у историји дугој 60 година (1963-2023), вођена како би се најзад испунило пророчанство о "глобалном демократском миленијуму", завршила је војним дебаклом. "И сваки пут, тај сан је нестајао", додаје овај аутор.
Како примећује Влахос, амерички месијанизам је потом склизнуо у манихејску карикатуру самог себе, у којој су америчке "добре вести" замењене свеприсутним злом и претњом употребе силе, а свете речи, "слобода" и "демократија", иако се још увек понављају, постале су празна мантра.
"Америчко јеванђеље" више не проповеда о искупљењу и покајању, већ о кажњавању "непослушних".
Овај преокрет се догодио у тренутку – 11. септембра и са Гвантанамом. "Готово преко ноћи, Америка је одбацила међународно право и цивилизоване норме и изградила архипелаг мучења и произвољног затварања, без права жалбе", пише Влахос.
А то значи да Америка неће пронаћи решење за Иран, ни за Израел, па ни за саму себе. САД су постале прва жртва сопствених заблуда, неспособне да правилно процењују реалност. И управо плаћају цену те своје неспособности.