Европски Деда Мраз је тек 5. маја стигао у Јереван, али је у својој торби, уместо правих поклона, донео само лепа обећања, толико пута виђена на Балкану: 2,5 милијарди евра које Брисел, кроз свој програм "Глобал гејтвеј", намерава да уложи у Јереван, разуме се уколико Јерменија буде следила зацртане услове.
Ту је и "пакет" од 270 милиона евра, у оквиру Плана отпорности и раста, који такође треба да допринесе свему ономе што у Србији гледамо више од четврт века: "унапређење реформску агенду", "јача секторску сарадњу" и "подстиче инвестиције".
"Поздрављамо два круга неборбене помоћи пружене Јерменији у оквиру Европског мировног инструмента, у укупном износу од 30 милиона евра, усмерене на јачање отпорности Јерменије и убрзавање интероперабилности њених оружаних снага у случају могућег будућег учешћа у међународним мисијама и операцијама, укључујући и оне које распоређује ЕУ", наведено је, поред осталог, у пратећој декларацији Самита Европска унија – Јерменија, који је одржан у Јеревану.
Уместо о економији и сарадњи, са Зеленским о продужетку рата
Читава ствар подсећала је на вицеве у формату "Радио Јереван јавља" који су били популарни у време СССР-а.
Самиту је, наиме, присуствовао Зеленски, шеф кијевског режима, заједно са канадски премијером Марком Карнијем, а поред толико проблема, који се тичу сиромашења становништва и пада економских активности у Европској унији због бесмисленог увођења санкција Русији, Брисел није одолео да се на састанку Европске политичке заједнице у Јеревану не говори скоро искључиво о Украјини, што се види и из саопштења које је, након састанка, објавио Антонио Кошта, председник Европског савета.
У Јеревану се у основи разговарало о "стратегијској аутономији", али тако да она обухвати и стране актере, као што се разговарало о економији, али тако да се наоружање за Украјину финансира у недоглед.
У поменутом саопштењу је, наиме, дословно наведено да ће Европска унија стајати уз Украјину "онолико колико буде потребно", као и да "свака расправа о миру и стабилности на нашем континенту мора укључити и наше истомишљеничке партнере изван Европе", што указује на значајна колебања у политичком ставу Брисела.
Жеље на папиру
У Кини, са којом Брисел негује однос који је ближи геополитичкој и економској поцепаности (клинички психолози имали би бољи назив за то), него промишљеном развоју сарадње, поводом састанка Европске политичке заједнице, указују да реалност са којом се Европа сада суочава, јесте да америчке безбедносне гаранције више нису загарантоване, док приступ тржишту постаје још један инструмент америчког политичког притиска: или се ускладите, или платите економску цену.
Кинеска штампа, тим поводом, подсећа да је Вашингтон најавио повећање царина на европске аутомобиле и камионе на 25 одсто.
"Суштински спор је јасан: Вашингтон жели да Европа помогне у сношењу војних трошкова његових операција на Блиском истоку, док многе европске земље немају жељу да буду увучене у рат који није њихов. Отуд нови талас позива на стратешку аутономију", наводи лист "Глобал тајмс", подсећајући да још од времена бившег француског председника Шарла де Гола, европски политичари понављају позиве на "стратегијску аутономију".
Тај израз одзвања у декларацијама са самита и говорима, али је у великој мери остао само на папиру. Након Другог светског рата, САД су предводиле оснивање НАТО-а и обезбедиле Европи безбедносне гаранције. Али, кључни циљ је увек био очување сопственог стратегијског присуства и утицаја над европским пословима, наводи кинески лист.
"До краја Хладног рата, Европа је већ стекла навику зависности. Данас, када се свет драматично мења, може ли Европа себи да приушти да се и даље ослања на ту стару зависност? Интереси САД и Европе понекад се поклапају, али у кључним тренуцима одговор је сувише често био: не нужно. НАТО више није она компактна војна алијанса каквом се некада представљао, а међу његовим чланицама расте сукоб интереса. Сукоб у Украјини је то већ јасно показао. Док је Вашингтон профитирао од конфликта, Европа је сносила велики део трошкова – финансирала је испоруке оружја Украјини и уводила опсежне санкције Русији. Заузврат, Европа је у великој мери изгубила приступ руској нафти и гасу. Цене енергената су порасле, извозна конкурентност ослабила, а трошкови живота обичних грађана значајно порасли. Деценијама Европа није успевала да постигне праву стратешку аутономију – не зато што јој је недостајала економска снага, већ зато што јој је недостајала довољна стратегијска воља", констатује кинески лист.
Шира визија: Права стратегијска аутономија превазилази војно јачање Немачке
"Она захтева ширу визију: прагматичнији приступ другим великим државама како би се избегла конфронтација са 'нултом сумом' (ситуација у којој једна страна добија, а друга губи све), као и спремност да се ублажи прекомерно неповерење кроз превазилажење трговинских баријера и дискриминаторних политика. То би могло да донесе неопходан подстицај европској економији и представља мудар потез у данашњем мултиполарном свету", наводи "Глобал тајмс".
Листи истиче да је Кина увек посматрала Европу као важан део у мултиполарном свету.