Вашингтон и Техеран близу договора о крају рата?

Американци и Иранци наводно усаглашавају меморандум од 14 тачака: мораторијум на обогаћивање уранијума, укидање санкција, одмрзавање милијарди долара и постепено отварање Ормуског мореуза, пише амерички "Аксиос"

Сједињене Америчке Државе и Иран налазе се најближе договору од почетка рата, пошто две стране преговарају о меморандуму о разумевању који би означио прекид сукоба и отворио пут ка новом нуклеарном споразуму, пише "Аксиос" позивајући се на америчке званичнике и изворе упознате са преговорима.

Према наводима америчког портала, Бела кућа очекује одговор Техерана о кључним тачкама у наредних 48 сати, а разговори су, како се наводи, већ у фази усаглашавања документа од 14 тачака. У средишту договора налази се могући мораторијум Ирана на обогаћивање уранијума, постепено укидање америчких санкција, ослобађање милијарди долара замрзнутих иранских средстава и ублажавање ограничења у Ормуском мореузу.

Истовремено, Вашингтон би постепено повлачио поморску блокаду, док би Иран ублажавао ограничења за пролаз бродова кроз мореуз, један од најважнијих енергетских коридора на свету.

Према изворима, управо је напредак у овим преговорима навео Доналда Трампа да одустане од најављене војне операције у Ормуском мореузу и избегне урушавање крхког примирја.

Мораторијум од 15 година?

Најспорније питање остаје трајање забране обогаћивања уранијума. Иран је, наводно, понудио петогодишњи мораторијум, док су САД тражиле 20 година. Као компромис помиње се период од 12 до 15 година. А после истека тог периода, Техеран би могао да обогаћује уранијум до нивоа од 3,67 одсто, што је граница предвиђена старим нуклеарним споразумом.

Американци, међутим, траже и додатну клаузулу по којој би свако кршење договора аутоматски продужило мораторијум.

Према наводима извора, Иран би се, такође, обавезао да никада неће развијати нуклеарно оружје, нити спроводити активности повезане са његовом милитаризацијом. Разматра се и могућност да Техеран пристане да не користи подземна нуклеарна постројења, као и да дозволи појачане и ненајављене инспекције УН.

Највеће изненађење у преговорима јесте тврдња, како наводе, да би "Иран могао да пристане и на измештање високообогаћеног уранијума из земље", што је један од главних захтева Вашингтона који је Техеран до сада категорично одбијао. Једна од опција о којима се разговара, према изворима, јесте чак и пребацивање тог материјала и то ни мање ни више него у - САД.

Преговори у Женеви или Исламабаду

О меморандуму, који се тренутно усаглашава, преговарају Трампови изасланици Стив Виткоф и Џаред Кушнер са иранским званичницима, директно и преко посредника. Документ би означио крај рата у региону и отворио тридесетодневни период за детаљне преговоре о коначном споразуму.

Као могуће локације за наставак разговора помињу се Исламабад и Женева.

Амерички државни секретар Мaрко Рубио изјавио је да "није неопходно да комплетан споразум буде написан за један дан", оценивши да је реч о "изузетно сложеном и техничком процесу".

Ипак, истовремено је неке иранске лидере назвао "ментално поремећеним", додајући да није сигуран да ли ће Техеран на крају пристати на договор.

Упркос томе, у Вашингтону верују да је дипломатско решење тренутно ближе него икада од почетка рата.