Британски премијер Кир Стармер поручио је члановима свог кабинета да нема намеру да поднесе оставку, упркос све гласнијим позивима унутар Лабуристичке партије да се повуче након тешких губитака на локалним изборима. Уколико би се такав резултат поновио на националним изборима, странка би, према оценама британских медија, била убедљиво скинута са власти.
За разлику од Стармера, три министарке су поднеле оставке и позвале на промену лидера, али се за сада није појавио кандидат који би директно изазвао Стармера. Прва је оставку поднела Мијата Фанбуле, министарка за становање, заједнице и локалну самоуправу, позвавши Стармера "да учини праву ствар за земљу" и одреди датум одласка. Убрзо је уследила и оставка Џес Филипс, министарке задужене за заштиту угрожених група. Она је у писму оставке навела да је Стармер "у суштини добар човек", али је критиковала његову неспособност да спроведе одлучније промене.
"Знам да вам је дубоко стало, али дела, а не речи, јесу оно што је важно. Нисам сигурна да користимо ову ретку прилику са енергијом која је потребна и више не могу да чекам да нека криза натера владу да убрза промене", написала је Филипсова.
Последња оставка стигла је од министарке за жртве и борбу против насиља над женама и девојчицама Алекс Дејвис-Џонс, а као разлог навела је "катастрофалан" изборни резултат Лабуристичке партије и потребу за "одлучним и радикалним променама".
"Позивам вас да поступите у интересу земље и објавите временски оквир вашег одласка", навела је она у писму упућеном Стармеру.
Око 80 посланика лабуриста из задњих клупа сада сматра да би премијер требало да се повуче или бар да утврди рок за одлазак. Ипак, то још није довољно за покретање избора за новог лидера. Према правилима Лабуристичке партије, петина посланика странке у Доњем дому, односно 81 посланик, мора јавно да подржи једног кандидата.
Иако су лабуристи у јулу 2024. године остварили убедљиву изборну победу, популарност странке се у међувремену стрмоглавила, а велики део кривице приписује се управо Стармеру. Као разлози за пад наводи се низ политичких промашаја, утисак да влада нема јасну визију, слаба британска економија и питања у вези са Стармеровом проценом - нарочито после именовања Питера Манделсона за британског амбасадора у Вашингтону, упркос његовим везама са осуђеним сексуалним преступником Џефријем Епстином.
На седници кабинета Стармер је рекао да преузима одговорност за поразе на локалним изборима, али је нагласио да ће наставити да води владу. Лабуристи су изгубили гласове и са деснице и са левице - део бирача отишао је антиимигрантској странци Реформ УК, део Зеленима, док су у Шкотској и Велсу јачале националистичке партије.
"Земља очекује да наставимо да управљамо. Последњих 48 сати били су дестабилизујући за владу, а то има стварну економску цену за нашу земљу и за народ", рекао је Стармер.
Та цена се, како се наводи, видела и на финансијским тржиштима, пошто су камате на британске државне обвезнице порасле више него код других, са Британијом упоредивих земаља, што показује да инвеститори траже већу цену за преузимање британског државног дуга.
Док су министри напуштали Даунинг стрит, поједини су јавно стали уз премијера. Министар рада и пензија Пат Макфаден рекао је да Стармера на седници нико није отворено оспорио, док је министар привреде Питер Кајл оценио да премијер показује "заиста чврсто лидерство".
Министар здравља Вес Стритинг, за кога се дуго спекулише да би могао да буде потенцијални изазивач Стармеру, није желео да коментарише ситуацију док је излазио са састанка.
Иако га нико из кабинета још није директно изазвао, Стармер зна да процес за смену може да покрене неко из посланичког клуба. Наредни парламентарни избори у Великој Британији не морају да буду одржани пре 2029. године, али британска политика омогућава странкама да промене лидера усред мандата без расписивања општих избора.
Стармер је покушао да поврати политички замах говором у понедељак, а нову прилику за то види и у законодавном програму који краљ Чарлс треба да представи на свечаној церемонији којом се формално отвара ново заседање парламента.