Током званичне државне посете Доналда Трампа Кини постигнут је, како у Кини истичу, најважнији политички консензус – договор о изградњи "кинеско-америчких конструктивних стратегијских стабилних односа".
У Кини, такође, сматрају да ово ново позиционирање кинеско-америчких односа пружа смернице за односе Кине и САД у наредне три године, али и дуже, као и да "улива и преко потребну стабилност и извесност у цео свет", како је у коментару овог догађаја навела Кинеска медијска група, називајући сусрет Сија и Трампа историјским.
Али, шта у практичном животу значи "конструктивна стратегијска стабилност"?
Председник Си је појаснио да се она састоји од четири органски повезана нивоа: активне стабилности засноване на сарадњи, здраве стабилности са одмереном конкуренцијом, уобичајене стабилности са контролисаним разликама и трајне стабилности са предвидивим миром.
"Ова четири аспекта дефинишу јасан пут за правилан суживот Кине и САД у новој ери, што је у потпуности у интересу оба народа и у складу са општим очекивањима света. Нова позиција није само политичка парола, већ захтева конкретне акције и кретање у истом смеру. Најважнији елемент у том процесу јесте поштовање кључних интереса и главних приоритета друге стране", навела је у коментару Кинеска медијска група, напомињући, очекивано, да је питање Тајвана остало најважније и најосетљивије питање у кинеско-америчким односима, јер задире у саме политичке темеље билатералних веза.
Прво Тајван, па све остало укључујући економију
Током овог самита, председник Си је нагласио да је очување мира и стабилности у Тајванском мореузу најважнија заједничка црвена линија за обе стране, те да америчка страна мора крајње опрезно да приступа питању Тајвана.
Са кинеске стране је оцењено да Вашингтон разуме позицију Пекинга и озбиљно узима у обзир кинеске ставове, те да, баш као и међународна заједница, не подржава нити прихвата независност Тајвана", навела је Кинеска медијска група у коментару самита Си – Трамп.
Овај редослед приоритета је важна лекција и за Србију: не постоји и не може да постоји економија коју је могуће развити без самопоштовања, односно пристајањем уз силе које дробе државу.
Тек након разумевања у вези са Тајваном и поштовањем политике једне Кине, у Кини је економска сарадња препозната као други важан мотор кинеско-америчких односа. Наведено је да у овом тренутку у САД послује више од 7.000 кинеских предузећа, док број америчких компанија у Кини достиже око 80.000.
"Ови подаци јасно потврђују да је суштина економских односа Кине и САД обострана корист", констатује Кинеска медијска група.
Светска јавност је у истицању важности питања Тајвана у кинеско-америчким односима, током самита Си – Трамп, препознала слабост америчке стране која је од Пекинга, сасвим извесно, затражила посредовање или чак помоћ у вези са решавањем сукоба са Ираном, односно америчког изласка из садашњег сукоба без превеликих последица, пре свега на унутрашњем политичком и економском плану.
Си на јесен у посети САД, на Тајвану нервоза
Да су две стране наишле на широко међусобно разумевање, сведочи позив Доналда Трампа Си Ђинпингу да посети на јесен САД, али и нервоза на Тајвану где није прошао планирани војни буџет и где је паралелно са самитом Си – Трамп започела права медијска кампања усмерена против лидера опозиционог Куоминтанга, партије кинеских националиста, који сада, у политичком савезу са Тајванском народном партијом, контролише скупштину острва, али и против породица истакнутих чланова Куоминтанга и њихове деце.
Кинеска медијска група поновила је, стога, питања које је током сусрета са Трампом поставио Си Ђинпинг, а која треба да буду превазиђена "конструктивном стратегијском стабилношћу": "Могу ли Кина и САД да превазиђу 'Тукидидову замку' и створе нови модел односа између великих сила? Могу ли да заједно уложе напоре у суочавању са глобалним изазовима и улију више стабилности у свет? Могу ли, фокусирајући се на благостање својих народа и судбину човечанства, заједно да изграде бољу будућност за билатералне односе?"