Самит Си Ђинпинг – Доналд Трамп у Пекингу означио је коначан излазак Кине из сенке дипломатски увијених порука, који је, као еволутиван процес, био очигледан протеклих година.
Си је Трампу, љубазно и одмерено, ипак јасно ставио до знања да је Тајван најважнија тема билатералних односа Кине и САД, будући да САД, често и изван оквира међународног права и низа заједничких саопштења, као што је Коминике од 17. августа 1982. године, настављају да наоружавају власти на том кинеском острву и одржавају за Кину веома претеће војно присуство у Јужном кинеском мору и у околним земљама.
Данима су кинески медији анестезирали америчке госте, наглашавајући да је стабилност билатералних односа, међусобно поштовање и обострана добит оно што Пекинг прижељкује у односима са САД и такву тежњу је самит Си–Трамп, барем са кинеске стране, јасно и показао.
Свет је, у међувремену, био заокупљен и импресивном пословном делегацијом коју је Трамп повео у посету Кини, али су све те теме постале на неки начин другоразредне, захваљујући речима председника Си Ђинпинга да, како је дословно рекао, oчување мира и стабилности у Тајванском мореузу представља највећи заједнички интерес Кине и САД.
Си је истакао и да је питање Тајвана најважније питање у односима Кине и САД, а Трампу је, како преносе кинески медији, поручио да ће, уколико се њима правилно управља, билатерални односи у целини бити стабилни.
"У супротном, две земље ће улазити у сукобе, па чак и конфликте, чиме ће читав однос бити озбиљно угрожен", рекао је Си не трепнувши, притом нагласивши да су "независност Тајвана" и мир у односима преко мореуза неспојиви као ватра и вода која је у том тренутку полила Трампа.
Амерички однос према Тајвану гради однос према Кини
Та одлучна изјава Си Ђинпинга је темељ кинеске тезе да Кина и САД треба да имају корист од сарадње, а губе од конфронтације, односно да две земље треба да буду партнери, а не ривали.
Управо је Тајван залог кључних Сијевих питања, саопштених током састанка са Трампом:
"Могу ли Кина и САД да избегну Тукидидову замку и створе нови модел односа великих сила? Можемо ли заједно да одговоримо на глобалне изазове и обезбедимо већу стабилност за свет? Можемо ли заједно да изградимо светлу будућност наших билатералних односа у интересу благостања два народа и будућности човечанства?"
Си је потом нагласио да две земље имају више заједничких интереса него разлика, да је успех једне прилика за другу и да су стабилни билатерални односи добри за свет, изразивши наду да ће 2026. година бити историјска и прекретничка година за односе Кине и САД.
Након галаме коју је био подигао лане, у вези са царинама и након покушаја да кинеске компаније буду искључене из светских ланаца снабдевања, а технолошки развој Кине буде осујећен или макар значајно успорен, Трамп је у Пекингу наишао на Кинески зид, јер је Си Ђинпинг, очигледно, проценио да је баш сада прави тренутак да пред америчког госта постави питање Тајвана.
Трампу је и пре посете све било јасно
Не само да му је у Пекингу саопштено да је питање Тајвана, односно америчке подршке сецесионистичким снагама тог кинеског острва, кључна тема кинеско-америчких односа, већ је Трампу, уочи посете, још доста тога било јасно.
Његов прошлогодишњи покушај промене структуре економских и спољнотрговинских односа са Кином доживео је крах, што убедљиво показују најновији економски показатељи и подаци.
Ватрометом царина и мера против кинеских компанија, које је наставила да уводи дословно до данас, Бела кућа није "испеглала" спољнотрговински биланс са Кином. Напротив, приморала је Пекинг да раст спољнотрговинске размене потражи међу земљама АСЕАН-а, Европе, Јужне Америке и у Русији, док је Трамп буџет и увелико пољуљани имиџ САД оптеретио несувислим ратом против Ирана који, пре свега у очима светске јавности, али и на терену, објективно, губи из дана у дан све више.
Можемо да закључимо да је у посети Пекингу данас други Доналд Трамп, у односу на прошлогодишњег имењака који Кини осионо прети царинама од преко 140 одсто, који прети прекидом разговора уколико Пекинг одговори на америчке мере и тврди да Кина гради своју армију "америчким новцем".
Ништа из арсенала те врсте Трампових "аргумената" нисмо чули током његовог састанка са Сијем.
Чула се, као ехо Трампове политике, само бојазан америчких медија, попут Си-Ен-Ена, да власти на Тајвану са великом нервозом и из даљине, посматрају хоће ли се њихов политички статус и кључне куповине наоружања наћи међу темама разговора двојице лидера.
Они, наиме, стрепе да би, како Си-Ен-Ен наводи – трансакциони приступ Доналда Трампа, могао довести до тога да амерички председник Сију понуди уступке у вези са Тајваном, у замену за помоћ кинеског лидера у преговорима о окончању рата са Ираном који Доналд Трамп, поновимо, сасвим сигурно не добија, што је на концу лако решива једначина.