Свет
Мадуров син открио последњу очеву поруку пред отмицу: Венецуела никада неће бити колонија
Када су Американци напали Каракас, председник Венецуеле је снимио аудио-поруку свом сину, коју није стигао да пошаље
Николас Мадуро Гера, чијег су оца Николаса Мадура амерички специјалци ухапсили док је био председник Венецуеле, рекао је да носи тежак терет и да покушава да остане прибран како би наставио борбу за чавизам, али му није лако.
Он је за "Шпигл" рекао да му је најтеже када помисли на оца у затвору. Николас и његова супруга Силија Мадуро оптужени су за трговину наркотицима.
"Питам се како је он. Бринем, нарочито за његово здравље. Мој отац се увек хранио врло здраво. Много поврћа, мало шећера. Сада углавном једе угљене хидрате, високо прерађену храну, превише соли. Телефоном покушава да нам пружи осећај да је снажан. Гледајте напред, каже. Не дозволите никоме да вам одузме срећу", истакао је.
Како је навео, са оцем је разоварао месец дана после хапшења 5. фебруара.
"Био сам у Народној скупштини и припремао говор када ме је позвао Силијин син. На вези је имао мог оца и укључио је спикерфон, а онда сам чуо његов глас: Хало? Нико? Нико? Тата је! Чујеш ли ме? Био сам паралисан. Повукао сам се у један угао који није био под видео-надзором како бих могао несметано да разговарам с њим. Рекао је да је добро. И да га колено, повређено када су га амерички војници оборили и приковали за земљу, више не боли толико", испричао је и додао да се од тада чују редовном, сваке вечери око седам.
Говорећи о данима у затвору, Мадуро је испричао да му је отац у почетку, док је још био у самици, сваког јутра вежбао по сат времена, затим би писао дневник. После Ускрса смештен је у заједничку ћелију са још 18 затвореника. Половина њих говори шпански, па са њима разговара, а учи и енглески.
"Није у ћелији са познатим особама. Диди је опет на слободи, зар не? Текаши 69 је био у његовој ћелији дан и по. Разговарао је с њим", истакао је.
Млађи Мадуро испричао је да његов отац чита Библију. Књиге му шаље преко Амазона.
"Дозвољене су књиге с меким повезом. Наручио сам му венецуелански устав, сабрана дела Симона Боливара, метафизику. Моја двадесетогодишња ћерка студира уметност. Отац ме је замолио да му пошаљем оно што она чита. Тако сам му набавио Шекспира, 'Хамлета', и Есхилову 'Орестију'", испричао је.
На питање како је деци објаснио шта се догодило деди, кроз плач је испричао, да има седморо деце.
"Поседњи пут смо га видели 31. децембра, на крштењу моје најмлађе ћерке. Требало је да се поново видимо 3. јануара, али онда се то догодило. Девојчице су се пробудиле усред ноћи од буке бомби. Рекле су да су имале кошмаре. Смирио сам их и вратио у кревет. Још нисмо знали шта се дешава. Хтели су да елиминишу вашег деду, али су га, хвала Богу, само отели. Жив је. Деца често питају за њега. Цртају му цртеже које му шаљемо у Њујорк", рекао је.
Додаје да је у ноћи када је његов отац отет чуо буку, покушао је да га добије телефоном, али безуспешно.
"Све се одиграло веома брзо. Када су ми неколико дана касније дали његов телефон - његови отмичари су га, очигледно, у журби заборавили - у нашем чету пронашао сам аудио-поруку коју је снимио, али никада није послао. У њој је рекао да падају бомбе, да венецуелански народ треба да настави борбу, да наша домовина никада неће бити колонија. Била је то опроштајна порука. Мислио је да ће умрети. Ви сте први који за ово сазнајете", рекао је новинару.
Истакао је да је његов отац био опрезан, да је из безбедносних разлога спавао на разним местима, али да "нисмо мислили да ће напасти Каракас".
"Ако би напали, мислио сам, то би била нека друга локација, с циљем да се отвори простор за преговоре", додао је.
Не зна како специјалне снаге нису убиле ниједног америчког војника.
"Истрага је још у току. Оно што је сигурно јесте да су употребили технологије какве овде никада раније нисмо видели. Потценио сам њихове способности, преценио сам оно за шта смо ми способни. Иако смо знали да у случају напада нећемо имати контролу над ваздушним простором - није исто знати то и доживети. Требало је да учинимо више да заштитимо мог оца. У том смислу, заказали смо", рекао је.
На питање да ли сада, када му је отац далеко, може боље да разуме рођаке политичких затвореника, одговорио је потврдно.
Рекао је да му преостаје да гласно говори да његова породица нема никакве везе с дрогом ни с терористима.
"Све ово је политичко суђење. Венецуела је нафтна држава, а не нарко-држава. Зато вам захваљујем што сте ме саслушали. То је, успут, била још једна грешка: што смо се превише затворили у себе, као корњаче у оклоп. Морамо чешће да разговарамо. Морамо себи дозволити да будемо суочени с критикама", истакао је.
Live
