"Верујем да Европа треба да се обрати Кини не са страхом и сумњом, већ са поверењем и озбиљном, отвореном спремношћу за сарадњу", написао је председник Србије Александар Вучић у ауторском тексту за "Саут Чајна морнинг пост", објављеном првог дана његове државне посете Пекингу крајем маја – посете коју је описао као најважније путовање у својој политичкој каријери.
У време када многе западне земље односе са Пекингом посматрају кроз призму стратешког ривалства, Београд је изабрао другачији пут – онај заснован на прагматичном ангажовању и обостраној користи, пише за РТ интернешенел експерт Валдај клуба Ладислав Земанек.
Током посете, кинески председник Си Ђинпинг одликовао је Вучића Орденом пријатељства, највишим признањем које Кина додељује страним држављанима. Две земље су усвојиле две заједничке политичке изјаве, док је потписано 23 међувладина споразума и 10 додатних докумената који укључују министарства, агенције и компаније.
Споразуми откривају померање фокуса са финансирања инфраструктуре и тешке индустрије на технолошку интеграцију, индустријску модернизацију и дугорочну стратешку сарадњу.
Са скоро милијарду евра новонајављених инвестиција, Србија и Кина постављају темеље за партнерство које је све више усмерено на иновације, а не само на грађевинарство.
Србија 2030 и потрага за новим моделом развоја
За Београд, посета је у основи била усмерена на убрзање економског развоја и спровођење "Србије 2030", националне стратегије модернизације коју је Вучић представио у марту. Током протекле деценије, Кина је играла централну улогу у економској трансформацији Србије кроз инвестиције у транспортну инфраструктуру, енергетику, рударство и производњу.
Пројекти попут аквизиције и ревитализације челичане у Смедереву и рударског комплекса Бор показали су како кинески капитал може да спасе стратешки важне секторе, уз очување радних места и индустријских капацитета.
Инвестиције у ауто-путеве, железнице, мостове и енергетска постројења додатно ће ојачати економске темеље Србије.
Међутим, данас српски креатори политике траже другачију фазу развоја.
Вучић је више пута тврдио да Србија мора да превазиђе економски модел заснован првенствено на јефтиној радној снази и страним директним инвестицијама. Уместо тога, земља има за циљ да развије домаће технолошке капацитете, производњу веће вредности и већу економску отпорност. Кина је јединствено позиционирана да подржи ту транзицију.
За разлику од многих западних механизама финансирања, који су често спорији и праћени опсежним политичким и регулаторним условима, кинеске инвестиције нуде брзину, флексибилност и спремност за укључивање у велике стратешке пројекте – управо оно што је потребно земљи која тежи брзој модернизацији.
Посета је стога означила не само наставак постојеће сарадње, већ и квалитативни помак ка секторима за које се очекује да ће дефинисати глобалну конкурентност у наредним деценијама: вештачка интелигенција, напредна производња, роботика, зелена енергија, дигитална инфраструктура и висока технологија.
Изградња технолошког центра Европе
Можда најзанимљивији аспект новог партнерства је амбиција Србије да постане регионални центар за напредну технологију и иновације.
Један од најзначајнијих пројеката који се тренутно разматрају укључује сарадњу са кинеским технолошким фирмама у области хуманоидне роботике. Раније ове године, Вучић је открио преговоре са кинеском компанијом АГИБОТ у вези са оним што би могло постати први европски производни погон за сервисне роботе. Предложена инвестиција би наводно укључивала не само фабрику роботике, већ и центре података који подржавају развој вештачке интелигенције и обуку за машинско учење.
Такав пројекат би био уско усклађен са широм амбицијом Србије да се етаблира као центар за вештачку интелигенцију и суперрачунарство у југоисточној Европи.
Влада планира да удвостручи капацитет националних центара података на један гигават до 2035. године, прошири државну дигиталну инфраструктуру и развије модел вештачке интелигенције на српском језику. Кинеска стручност, финансирање и трансфер технологије могли би значајно убрзати ове циљеве.
Још један упечатљив пример технолошке сарадње је пројекат сателита МОЗАИК (MOSAIC). Уз подршку кинеске техничке стручности, очекује се да ће први српски сателит домаће израде бити лансиран 2027. године, што представља изузетну прекретницу за земљу са ограниченим претходним искуством са свемирском технологијом.
Истовремено, географски положај Србије нуди предности кинеским инвеститорима. Кроз мрежу трговинских споразума, преференцијални приступ европским тржиштима, релативно конкурентне трошкове производње и спремност да се прагматично ангажује са међународним партнерима, Србија се појављује као потенцијална капија кроз коју кинески капитал, технологија и производња могу достићи шира европска тржишта.
Трговина, енергетика и ново индустријско партнерство
Економске везе између две земље настављају да се продубљују. Споразум о слободној трговини између Србије и Кине, који је ступио на снагу 2024. године, постао је кључни институционални механизам за проширење билатералне трговине. Снижавањем царина и олакшавањем приступа тржишту, подстакао је већу економску размену и отворио могућности за српски извоз.
Ипак, Београд је свестан да сам раст трговине није довољан. Србија и даље има значајан трговински дефицит са Кином, што одражава шири изазов са којим се суочавају многе земље у развоју и економије са средњим приходима. Српски креатори политике све више препознају потребу да се иде даље од извоза сировина и увоза готових производа.
То је један од разлога зашто су кинеске стране директне инвестиције, иако су и даље веома важне, постале селективније. Након година брзе експанзије, токови кинеских инвестиција у Србију су опали 2025. године – не зато што је њихово партнерство ослабило, већ зато што Београд сада даје приоритет инвестицијама у технолошки интензивне секторе уместо да се првенствено концентрише на рударство и тешку индустрију.
Енергетика представља још једну област у којој би кинеска сарадња могла бити одлучујућа.
Србија се суочава са сложеним изазовом: обезбеђивањем дугорочне енергетске безбедности уз истовремену тежњу ка постепеној декарбонизацији. Влада процењује да ће између 2028. и 2035. године бити потребно више од 14 милијарди евра инвестиција у енергетски сектор. Ове инвестиције укључују модернизацију хидроелектрана, проширење производње енергије ветра и сунца, надоградњу гасне инфраструктуре и, што је најзначајније, стварање првог српског програма нуклеарне енергије.
Кинеске нуклеарне компаније су већ изразиле интересовање за српско тржиште, посебно у вези са малим модуларним реакторима, технологијом која се све више широм света посматра као практичан пут ка поузданој производњи електричне енергије са ниским садржајем угљеника. Разговори у којима је учествовала Кинеска национална нуклеарна корпорација наводно су истраживали могућу будућу сарадњу у овој области.
Ако се реализују, такви пројекти би представљали један од најзначајнијих технолошких скокова у модерној српској историји, оцењује Земанек.
Одбрамбено партнерство
Сарадња у области безбедности и одбране такође је била истакнута у ширем контексту посете. Политика војне неутралности Србије захтева диверзификацију партнерстава и извора набавке, што Кину чини све важнијим одбрамбеним партнером.
Последњих година, Србија је постала прва европска земља која користи неколико главних кинеских одбрамбених система, укључујући ракете средњег домета за противваздушну одбрану HQ-22, системе кратког домета за противваздушну одбрану HQ-17 и беспилотне летелице CH-92A и CH-95. Додатно интересовање, наводно, постоји и за систем ракета земља-ваздух дугог домета HQ-9B.
Сарадња у области одбране протеже се изван набавки. Српски и кинески инжењери су већ сарађивали на развоју сопственог дрона "пегаз", демонстрирајући потенцијал за заједнички технолошки развој, а не за једноставне односе купац-продавац. Како Београд настоји да дигитализује своје оружане снаге и безбедносне институције, могућности за сарадњу у области вештачке интелигенције, беспилотних система, сајбер безбедности, технологија надзора и анализе података вероватно ће се проширити.
Мултиполарна будућност
Критичари често приказују сарадњу између Кине и мањих европских држава као извор геополитичких тензија.
Међутим, за Београд, ангажовање са Пекингом није замена партнерстава са Европом или другим међународним актерима. Српски званичници доследно наглашавају да кинески пројекти допуњују, а не замењују сарадњу са западним партнерима.
Србији су потребни инфраструктура, технологија, енергетска безбедност, индустријска надоградња и стратешка улагања. Кина поседује капитал, стручност, производне капацитете и дугорочни хоризонт планирања да помогне у њиховом остваривању.
Резултати Вучићеве мајске посете указују на то да обе стране препознају ову конвергенцију интереса.
"Челично пријатељство" на које се често позивају кинески и српски лидери често се у иностранству одбацује као дипломатска реторика. Међутим, све више одражава опипљиву стварност. Од лабораторија за вештачку интелигенцију и фабрика роботике до сателита, нуклеарне енергије и напредних одбрамбених технологија, партнерство се креће у области које ће дефинисати економску и стратешку моћ у двадесет првом веку.
За Србију, циљ је брза модернизација, економска отпорност и дугорочна стабилност. Кина види Србију као поузданог европског партнера, спремног да тежи сарадњи која је заснована на међусобном поштовању и заједничком развоју.
У свету који све више обликују фрагментација и геополитичка сумња, то је можда најважнија порука која долази из Београда и Пекинга: нације не морају да бирају између суверенитета и сарадње. Заједнички интереси и опипљиви резултати могу претворити стратешка партнерства у моћне инструменте модернизације и дугорочне стабилности.