
Гле чуда: САД троше више на нуклеарно оружје него остатак света заједно

Потрошња САД за нуклеарно оружје порасла је за скоро четвртину у 2025. години у поређењу са претходном годином, према налазима антинуклеарног надзорног тела.
У извештају Међународне кампање за укидање нуклеарног оружја (ИКАН) наводи се да је девет нуклеарно наоружаних земаља света потрошило скоро 119 милијарди долара на своје арсенале прошле године – што је еквивалентно 3.768 долара сваке секунде.
САД су убедљиво највећи потрошач, улажући 69,2 милијарде долара у свој нуклеарни арсенал – више него свих осталих осам земаља заједно. Вашингтон је такође забележио највећи годишњи пораст, са потрошњом која је порасла за 22 посто у односу на претходну годину, односно 12,4 милијарде долара.
Заједничка потрошња САД, Русије, Кине, Велике Британије, Француске, Индије, Пакистана, Израела и Северне Кореје скочила је за 19 одсто у односу на претходну годину, односно 16,8 милијарди долара, што је рекордно висок ниво.

Кина је била друга са потрошњом од 13,5 милијарди долара, док је Велика Британија претекла Русију као трећи највећи потрошач, издвојивши 12,6 милијарди долара у поређењу са 9,5 милијарди долара Москве.
ИКАН, група добитница Нобелове награде за мир, саопштила је да повећање одражава континуирана улагања у модернизацију и проширење нуклеарних арсенала усред растућих глобалних тензија.
Девет нуклеарних сила је укупно потрошило 471 милијарду долара на своје арсенале у протеклих пет година, саопштила је група. Додала је да би једнодневна потрошња на нуклеарно оружје 2025. године могла да обезбеди храну за два милиона људи током целе године, док би годишња потрошња могла да покрије редован буџет УН за 32 године.

Извештај долази у тренутку када САД разматрају распоређивање свог нуклеарног оружја у додатне државе чланице НАТО-а у Европи, пренео је "Фајненшел тајмс" прошле недеље. Наводно, амерички званичници су разговарали о проширењу споразума о подели нуклеарног оружја ван његових тренутних учесника.
Земље које се налазе у суседству Русије, укључујући Пољску и балтичке државе, наводно су изразиле интересовање за смештај америчког нуклеарног оружја.

САД су распоредиле нуклеарно оружје у Европи у оквиру свог програма размене нуклеарног оружја од 1950-их. Верује се да су гравитационе бомбе Б61 тренутно распоређене у Белгији, Немачкој, Италији, Холандији и Турској, док контрола над оружјем остаје у рукама Вашингтона.
Москва је упозорила да би свако даље ширење нуклеарне инфраструктуре НАТО-а према руским границама изазвало реакцију. Раније овог месеца, руски амбасадор Андреј Белоусов поновио је захтев да се америчко нуклеарно оружје повуче из Европе и да се демонтира инфраструктура која подржава њихово распоређивање.



