Глобална потрошња на нуклеарно оружје нагло је порасла у 2025. години, достигавши процењених 119 милијарди долара, што је за 16,8 милијарди долара, односно за 19 одсто више него годину пре, наводи се у објављеном извештају Међународне кампање за укидање нуклеарног оружја (ИЦАН).
Током 2025. године девет светских нуклеарно наоружаних држава наставило је да улаже велика средства у одржавање и модернизацију својих арсенала, а комбинована потрошња Кине, Француске, Индије, Израела, Северне Кореје, Пакистана, Русије, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава износила је скоро око 3.768 долара сваке секунде током целе године.
Убедљиво највећи потрошач су и даље САД са 69,2 милијарде долара за свој нуклеарни арсенал у 2025. години, више него све остале земље с нуклеарним оружјем заједно.
Кина је на другом месту са процењених 13,5 милијарди долара потрошње, а следе Велика Британија (12,6 милијарди долара), Русија (9,5 милијарди долара) и Француска (7,7 милијарди долара).
На своје нуклеарне арсенале у протеклих пет година, од 2021. до 2025. године девет држава са нуклеарним оружјем потрошило је укупно 471 милијарду долара.
У извештају ИЦАН-а, која је 2017. године добила Нобелову награду за мир, наводи се да широм света, државе с нуклеарним оружјем праве планове за задржавање својих арсенала у наредним деценијама, а да је неколико њих објавило пројекције потрошње на нуклеарно оружје у износу од десетина милијарди или чак више од билион долара за наредну деценију или неколико деценија.
Истиче се да све државе са нуклеарним оружјем имају системе наоружања који ће остати оперативни барем до 2050. године, ако не и до следећег века.
Раст потрошње није подстакнут само тренутним програмима наоружања, наводи се у извештају, већ и дугорочним плановима модернизације - све државе с нуклеарним оружјем развијају или одржавају системе за које се очекује да ће остати оперативни и након 2050. године.
Извештај указује и на значајну улогу приватног сектора у програмима нуклеарног оружја. У 2025. години, најмање 25 компанија које раде на развоју и одржавању нуклеарног оружја имало је значајне уговоре за свој рад и зарадиле су најмање 38 милијарди долара у години за активности везане за нуклеарно оружје и имају најмање 394 милијарде долара неизвршених уговора.
Овим компанијама су прошле године додељени нови уговори вредни око 2,5 милијарде долара.
Компаније идентификоване у овом извештају платиле су лобистима у Француској и Сједињеним Америчким Државама више од 138 милиона долара да заступају њихове интересе прошле године, имале су 226 састанака са високим званичницима Велике Британије, укључујући четири са кабинетом британског премијера.
Са друге стране, истиче се, 99 земаља је до сада потписало, ратификовало или приступило Уговору о забрани нуклеарног оружја (TPNW), којим се бране све активности везане за нуклеарно оружје и којим су се обавезале да ће да раде на његовом уништењу.
Коауторка извештаја, директорка програма ИЦАН-а Сузи Снидер оценила је да је у време када трошкови живота вртоглаво расту, а храна и гориво су недоступни многима, незамисливо да тих девет земаља троши милијарде на лажно обећање безбедности.
"Нуклеарно оружје не може да се користи без изазивања катастрофе, а лажна логика нуклеарног одвраћања захтева од нас да поверимо својим непријатељима сам свој опстанак", рекла је она.