Албанско својатање Косовског боја само је последњи у низу примера отимања и ревизије српске историје. Упркос томе што су палили и рушили српске споменике, сада су изгледа схватили да им је потребан историјски доказ постојања и континуитета, па у мањку истог, одлучују да присвоје српско.
Тако је недавно Пећка патријаршија наводно "постала" албанско културно наслеђе, а на удару су се нашли и Високи Дечани и Црква Богородице Љевишке, али исти рецепт отимања културног наслеђа примењују и у региону, па је тако Хрватска недавно присвојила српску крсну славу као своје културно нематеријално добро. И, док с једне стране упорно покушавају да се одрекну било каквих веза са Србима, са друге стране увелико раде на присвајању управо онога што припада Србима.
О томе зашто им се толико жури да преотму српску историју и шта значе ти напади на наше културно наслеђе у емисији "Данас на РТ" говорили су историчар Лука Јовановић и војни и геополитички аналитичар Информационог центра БРИКС Драгољуб Боснић. Саговорници РТ Балкан су истакли да на простору КиМ нема доказа о историји Албанаца, јер нема ни њихових споменика, ни других историјских објеката.
Лука Јовановић је рекао да је питање Косовског боја, односно битке из 1389. године, централно питање и кључна тачка како српске средњовековне, тако и српске нововековне прошлости. Он је истакао да се пртив Османлија борила група српских земаља, а да у овом тренутку не можемо знати да ли су у бици учествовали и Албанци, како данас желе да прикажу.
"То је као говорити о крвним зрнцима. Имамо ограничен број извора који третира Средњи век и ти извори наравно подлежу критици, односно критичком научном методу у приступању изучавања прошлости. Ипак, први попис области Бранковића, то је област Косова и Метохије, из 1455. године нама заправо даје један миноран број Албанаца, иако нација у том тренутку не постоји, али ми на основу религије, нарочито имена, закључујемо који је заправо етнички састав тадашњег становништва, па видимо да има Срба, Грка, других народности, али да има тамо у околини Призрена, а на падинама Проклетија и албанског становништва, које се 'преливало' и које је заправо било интегрални део српске државе, нарочито државе Стефана Душана", казао је Лука Јовановић.
Када је у питању покушај историјског инжењеринга на КиМ, он је напоменуо да је историја наративна наука о причама, али да сваку причу треба поткрепити и физичким доказима.
"За нас је то печат кнеза Стројимира, а Мирослављево јеванђеље је доказ српске писмености. Они су доказ да од тог периода имате државу, књижевност, уметност. Поставља се питање шта су највећи докази писмености и религиознсоти албанског народа. На простору КиМ их немате. Ја бих зато целу ову операцију назвао 'брисање сећања', јер оно што није могло да буде уништено 1998. и 1999. током мартовског погрома, сада се прибегло тој страни да се заправо својата", објаснио је Лука Јовановић.
Он је указао да је једна генерација Албанаца одавно то схватила и да већ 10 до 15 година убеђују младе генерације о њиховим коренима на КиМ, а да њихови млади више ни немају дилему да ли је Пећка патријаршија српска или албанска, иако је, како је истакао, излишно говорити о Албанцима и о Православљу.
"Зато ми морамо познавати српску историју, како бисмо могли да је бранимо. И српско културно наслеђе", поручио је историчар за РТ Балкан.
Иако је обележавање годишњице Косовске битке најављивала на сва звона, Општина Обилић, где је на власти Самоопредељење Аљбина Куртија, отказала је догађај на Газиместану.
Као разлог отказивања ове манифестације организатори су навели безбедносне ризике, али Драгољуб Боснић каже да не види ризик на КиМ за било кога другог осим за Србе и остале неалбанце. Он је рекао да на Космету нема ниједног албанског споменика и да у периоду од петог до 15 века на овој територији нема ни говора о Албанцима и некаквој њиховој историји на Космету.
"Овај покушај прекрајања историје је још један начин да се Срби протерају са Космета. Та њихова прича је од раније, како су они Илири и ту су се први населили, а ми смо дошли касније, а ово је само наставак. Као што су други крали српску историју, тако и су и Албанци решили да могу да ураде исто. И да, на тај начин, добију неки легитимитет. Мада, са научне стране мислим да је сасвим јасно да нема говора о томе. Политички јесте јако корисно за њих, али наша држава мора озбиљно да се позабави тиме, јер је то опасно прекрајање српске историје. Нема краја у Србији где не постоји некакав помен Косовског боја, у песмама, у народим причама. Ово је атак не само на Србе на Косову, него на Србе свуда", казао је Боснић.
Лука Јовановић је рекао да је њему ова идеја испрва деловала јако смешно, али да та идеја уопште није нимало наивна.
"Прво треба рећи зашто су они изабрали 15. јун. Битка се јесте одиграла тог датума, али по старом Јулијанском календару. У овом који ми користимо, то је 28. јун. Као повод за то била је комеморација, односно сећање на лик и дело, они су рекли Милоша Николе Кобилија из Дренице. Из њихових медија смо схватили одале они црпе тај наратив, да је он албански витез. Они користе касније турске изворе, да је он јунак који је смогао последње атоме снаге и на крају битке убио турског султана који је прегледао и обилазио поље након битке. Зову га Милош Кобила", навео је Јовановић.
Када је у питању Милош Кобилић, историчар је објаснио да у том периоду нису постојала класична презимена и да се он због тога некада наводи као Кобила или као Кобилић, али и као Копилић.
Драгољуб Боснић је упозорио да је својатање српских манастира само први корак у покушају да их и УНЕСКО призна као албанску културну баштину.
"Ако они кажу да су то њихови манастири, утврђења, онда могу и то да ураде. Једини који угрожавају манастире на КиМ су албански екстремисти. Они угрожавају историјске објекте. Срби могу да кажу да су ту одувек, а Албанци немају споменик старији од сто година на територији Косова и Метохије", рекао је Боснић и додао да они желе на тај начин да полажу право на ту територију иако историјске чињенице сведоче да га немају.