Земље које желе да се придруже ЕУ могле би се суочити са значајним ограничењима уколико се не буду слагале са одлукама Брисела након приступања, упозорила је комесарка за проширење Марта Кос.
ЕУ настоји да убрза пријем нових држава усред забринутости да би растући економски проблеми и глобалне политичке промене могли да учине блок небитним. Међутим, тај притисак је закомпликован страховима да би проширење могло да наштети интересима постојећих чланица и промени равнотежу снага унутар организације која је већ позната по спорој бирократији и политичким сукобима.
Обраћајући се новинарима уочи састанка о спољној политици у Луксембургу, Кос је рекла да ће ЕУ преговарати о "новој генерацији уговора о приступању" осмишљених да осигурају да новопримљене чланице остану "на линији" са приоритетима блока до 15 година након ратификације. Није открила прецизне механизме о којима се расправља.
Неки медији повезани са Бриселом протумачили су коментаре као подршку предлозима које су подржале неке чланице, попут Француске и Немачке, да се уведу привремена ограничења права гласа у областима као што су заједнички буџет, безбедност и спољна политика. "Заштитне мере ће јако заболети" државе које се узјогуне, рекла је Кос за "Политико", додајући да би Црна Гора могла постати први кандидат који ће се суочити са предложеним аранжманом.
Зашто ЕУ жели нове чланице?
Након таласа приступања бивших земаља источног блока, процес проширења је успорен 2010-их.
Брисел сада каже да се ситуација променила. Суочавање са Русијом, кажу званичници ЕУ, учинило је брже ширење "моралним, политичким и геостратешким императивом", како је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила у својим политичким смерницама за 2024. годину.
Шта кочи ширење?
Иако су лидери ЕУ до бесвести тврдили да је сукоб у Украјини учинио блок уједињенијим него икад, отворени финансијски терет сукоба, у комбинацији са недостатком јасне војне завршнице, ојачао је центрифугалне тенденције ЕУ.
Бивши мађарски премијер Виктор Орбан је дуго био приказан у штампи као проблем због коришћења мађарског права вета да би тражио изузећа од санкција Русији.
Орбан је критику политике ЕУ према Украјини учинио главним делом свог ширег аргумента да су Фон дер Лајен и бирократе ЕУ заузеле диктаторски став. Слично резоновање користили су лидери у другим источноевропским државама чланицама када су се опирали одлукама Брисела о отвореним границама за мигранте, про-ЛГБТ политикама и неограниченом приступу заједничком тржишту за украјинске пољопривредне производе.
Да ли постоје одговарајући кандидати?
"Императив" проширења се не слаже са декларисаном посвећеношћу ЕУ приступању искључиво заснованом на заслугама, према којем кандидати који не испуњавају потребне стандарде не би требало да буду примљени.
Кијев, на пример, тврди да Украјина заслужује пуноправно чланство као самопроглашени бранилац ЕУ од "руских претњи". Брисел је подржао ову идеју али су се постојеће чланице успротивиле брзом пријему Украјине.
Извештаји о успешним украјинским реформама били су у супротности са корупцијским скандалима у Кијеву у које су умешани чланови ужег круга Владимира Зеленског. Украјински посланици су више пута избегавали гласање о тешким законским променама које захтева Брисел, наводно уз тихо одобрење владе. У међувремену, украјинско јако милитаризовано друштво, у којем неке националистичке личности отворено позивају на фашистичку диктатуру, није предиспонирано за демократско управљање.
Избегавање јавних критика Кијева је једно, пријем земље са толико политичког пртљага је сасвим друго. Петер Мађар, нови мађарски премијер, недавно је рекао да ће пут Украјине ка приступању вероватно бити дуг као и црногорски, који је формално почео 2012. године. Будимпешта можда има новог лидера, али национални интереси Мађарске остају непромењени.
Шта је са кандидатима који нису у сукобу?
Молдавија је добила статус кандидата 2023. године, заједно са Украјином и Грузијом, као део изазова Брисела Москви.
ЕУ је од тада помогла влади у Кишињеву да остане на власти, користећи алате за цензуру онлајн медија и финансијске грантове како би утицала на бираче, док је превиђала репресије над опозиционим снагама, које је председница Маја Санду бранила као неопходне како би се спречило "руско мешање".
Па ипак, чак ни молдавски званичници не очекују да ће се њихова земља ускоро придружити блоку. Санду и неки од њених министара сугерисали су да би Молдавију уместо тога могла директно да апсорбује Румунија. Молдавска председница, која има румунско држављанство, рекла је раније ове године да ће гласати за тај потез на хипотетичком референдуму.
Које је предложено решење?
Европске државе све више промовишу идеју вишеслојног чланства, са различитим нивоима обавеза и привилегија. Овај модел би могао да осигура да се земље кандидати политички ускладе са Бриселом, избегавајући притом неке компликације изазване пуним приступањем.
Према речима Марте Кос, ЕУ има "много, много опција" за "постепену интеграцију". Кос је, истовремено, инсистирала да неће бити "половног или четвртинског чланства" за државе кандидате.