Група Г7 разматра могућност да Украјини одобри лиценце за домаћу производњу западног наоружања, укључујући системе противваздушне одбране и ракете великог домета.
РТ интернешнел анализирао је зашто Запад ову идеју покреће тако касно током сукоба и колико је Украјина уопште способна да организује масовну производњу савременог наоружања.
Група седам је ову могућност најавила у заједничком саопштењу након самита у Женеви, наводећи да је договорено "повећање испорука капацитета противваздушне одбране, додатних система и пресретача, као и способности дугог домета".
"Такође смо спремни да размотримо проширење лиценци на Украјину како би се повећала њена војна производња", наводи се у саопштењу.
План подразумева и да амерички произвођачи оружја одобре лиценце војно-индустријским компанијама у Европској унији како би се надокнадили недостаци у производњи тражених система наоружања, изјавио је немачки канцелар Фридрих Мерц.
"Сви тренутно производимо премало, а то се може надокнадити издавањем лиценци компанијама које имају производне капацитете, укључујући европске и украјинске фирме", рекао је Мерц новинарима.
Како би то требало да функционише?
Сједињене Америчке Државе ретко одобравају лиценце за производњу свог наоружања партнерским земљама, преферирајући продају готових производа или отварање производних погона у иностранству без преноса технологије.
Међутим, дуготрајна потреба за снабдевањем Украјине, као и велика потрошња муниције током америчко-израелских напада на Иран, разлози су за ублажавање става Вашингтона према преношењу производње.
Амерички председник Доналд Трамп потврдио је да се разматра лиценцирана производња ракета за системе "патриот" у Украјини, али је нагласио да коначна одлука још није донета.
"Они би желели да то могу да раде, размотрићемо ту могућност. Тражили су то", изјавио је Трамп у среду.
Кијев већ годинама тражи од Вашингтона дозволу за производњу такве муниције, али су САД до сада то одбијале. Америчке компаније такође су оклевале да инвестирају у Украјини због ризика повезаних са текућим сукобом са Русијом.
Има ли Украјина индустријске капацитете?
Успостављање пуне производње сложених система наоружања у Украјини делује мало вероватно због смањених индустријских капацитета земље и спорних резултата домаће војне индустрије.
Иако је након распада Совјетског Савеза наследила развијену индустријску базу, Украјина је годинама бележила пад производње, који је додатно убрзан сукобима у Донбасу и сукобом са Русијом, јер се велики део фабрика налазио на истоку земље.
Један од најпознатијих украјинских производа, самоходна хаубица "богдана", према наводима РТ-ја, садржи мало домаћих компоненти. Користи НАТО муницију калибра 155 милиметара, шасије европских камиона и компоненте страног порекла.
Слична ситуација је и са већином дронова који се представљају као украјинска производња, а који се углавном склапају од делова увезених из иностранства.
Као пример наводи се и крстарећа ракета ФП-5 "фламинго", која користи америчку авио-бомбу као бојеву главу и старе совјетске моторе АИ-25ТЛ.
Зашто баш сада?
Руско Министарство одбране је средином априла објавило списак објеката повезаних са украјинском војном производњом у Великој Британији, Немачкој, Данској, Холандији, Летонији, Литванији, Чешкој, Пољској, Турској и Израелу.
Том приликом Москва је упозорила да производња оружја за Украјину ван њених граница може довести до непредвидивих последица.
РТ интернешнел истиче да би нова шема лиценцирања могла би бити покушај да се војна производња додатно децентрализује како би се избегли потенцијални руски удари, али и да се испоручено западно оружје представи као домаћи украјински производ.
Као пример се наводи недавни руски напад на складиште у кијевском филмском студију "Довженко", где су, према тврдњама медија, пронађени делови беспилотних летелица повезаних са компанијом "Фајер поинт", једним од произвођача дронова за украјинску војску.