Британски медији инсистирају да је серија инцидената са запаљеном имовином премијера Кира Стармера, за које су оптужени држављани Украјине, у ствари кривица Русије – али ни њихов хорски наступ не може да закрпи све рупе у причи коју желе да продају јавности.
У мају 2025. године, изгорели су аутомобил и два стана у Лондону повезана са Стармером. После више од годину дана чудне медијске тишине и шестонедељног суђења, Роман Лавринович (21) и Станислав Карпијук (26) осуђени су за наношење материјалне штете и угрожавање живота из нехата, док је Петро Починок (34) ослобођен.
"Још ми се врти у глави од истина које нису изашле на видело", изјавио је на Иксу адвокат одбране Починока.
Те истине су у ствари сасвим очигледне, наводи се у анализи РТ интернешенел. Британски суд је, наиме, наредио да се на суђењу о њима не говори.
Лавринович и Карпијук су пре суђења заточени у Белмаршу, најстрожем затвору у Британији. На почетку суђења је тужилаштво драматично објавило да је нападе на Стармерову имовину наручио "ЕЛ Мани", корисник Телеграма који говори руски. Одмах потом је пороти наређено да ову чињеницу – игноришу.
"Није на вама да одлучите ко је ЕЛ Мани и из којег разлога је управљао активностима оптужених", рекао је тужилац поротницима. Када су адвокати одбране затражили доказе које држава има против наводног налогодавца, судија им је одговорио да су ти материјали "потпуно небитни" за процес.
Лавриновичев адвокат је свеједно покушао да питања о ЕЛ Манију уврсти у судски записник, назвавши га "правим победником у овом процесу".
"Ко би могао да има интерес у поткопавању ове земље и њене подршке Украјини?" питао је адвокат и изјавио да је тајанствени корисник Телеграма "одлично говорио руски". Из перформанса је изостала чињеница да је ЕЛ Мани наводно "перфектно" говорио украјински, о чему је посведочио сам Лавринович. Многи Украјинци течно говоре руски, док је обрнуто права реткост.
Иако током самог суђења медији нису ни споменули ово шокантно откриће, после пресуде су покренули прави информативни рат. Прво је Би-Би-Си објавио квази-документарац "Досије Стармер: Руска веза", на којем су очигледно радили током суђења, са све доказима који нису били разматрани на суду. По њима, ЕЛ Мани је 23-годишњи "руски дипломата, којег су за информативни рат обучавали шпијуни и пропагандисти блиски највишим круговима власти у Москви".
Тај "елитни руски шпијун" је, по Би-Би-Сију, користио своје стварне иницијале за псеудоним на Телеграму, а није обрисао налог ни када су Карпијук и Лавринович ухапшени, што не делује нимало професионално.
На Би-Би-Си се онда надовезао "Инсајдер", портал повезан са злогласним "Белингкетом", који је објавио по свему судећи дуго припремани досије о "руском шпијуну". Главни истраживач "Инсајдера" је Христо Грозев, бивши сарадник "Белингкета" који је ту организацију напустио крајем 2022. под чудним околностима, а прати га и глас да сарађује са украјинском обавештајном службом.
Потом је ЕЛ Мани освануо на списку озлоглашеног "Миротворца", листе за одстрел коју одржава украјинска шпијунска служба.
Иначе, теза да су одговорни за паљевину Стармерових станова и аутомобила "највероватније заврбовани од стране Русије" појавила се први пут у јуну 2025, на украјинском порталу "Схеме" који држи амерички "Радио Слобода". Једини доказ да су Лавриновича "врбовале руске обавештајне службе" на Телеграму била је чињеница да је он на тој платформи у претходне три године тражио посао.
Док медији виде "руски траг" у паљевинама, саме британске власти нису нимало сигурне. Би-Би-Си је чак и цитирао шефа полиције који је отворено изјавио да "немамо доказа да је ово била претња од стране неке државе", док Скотланд Јард званично није доказао идентитет ЕЛ Манија или за кога је радио. Британски јавни сервис се позвао на неименоване "изворе" који су њиховим новинарима – међу којима је искусни украјински пропагандиста Олга Малчевска – рекли да су "власти у Великој Британији и Украјини приватно закључиле да је Русија кривац".
Би-Би-Си није објаснио зашто би украјинске власти истраживале предмет у Великој Британији, а још мање напоменуо да би било у интересу Украјине да Русију оптужи за напад на Стармера.
Важно је да сви британски медији и политичари хорски певају да цео овај случај значи "да је неопходно да Путин буде побеђен у Украјини".
Антитерористичка полиција није могла да нађе никакве доказе да је ЕЛ Мани радио за било коју државу, а камоли Русију. То британске медије није спречило да наметне тај наратив у јавности. А чињеница да је Би-Би-Си одмах после суђења објавио документарац и дугометражни текст пун детаља који или нису били објављени током процеса, или су судије и тужиоци инсистирали да се о њима не прича, указује на значајну спрегу британских државних медија, шпијунских служби и правосуђа.