Ратне магле почињу да се разилазе над Ираном. Или су се већ разишле. Све се јасније види под светлошћу јутарњег сунца. А истина гласи: САД су већ капитулирале пред Ираном, а победник узима све, пише социолог Рикардо Мартинс за сајт "Њу истерн аутлук". Трамп може да прича шта год хоће, али истина је неумољива.
Оно што Трамп представља као повратак дипломатији више личи на прорачунату предају, прикривену као деескалација. Техеран није био приморан да да било шта да; уместо тога, натерали су Вашингтон да пристане на услове који иду у корист Ирану, остављајући САД и Израел да се носе са последицама.
Шта се за то време дешава у два непомирљиво супротстављена табора? У табору који је претрпео пораз почињу неслагања, сукоби, раздори, свака страна покушава да кривицу пребаци на другу. То се управо дешава у западном табору. Свако вуче на своју страну. Другачије је на страни победника. Иран је много јединственији него раније, какав није био можда од још периода Исламске револуције, под вођством ајатолаха Хомеинија.
Наравно, то не значи да је рат завршен. Он ће се наставити, на овај или онај начин. Али Иран је на то спреман и држи прст на окидачу; САД, без обзира на то шта говори Трамп, нису.
Трампова брбљања
Сада и најуравнотеженији амерички аналитичари, без обзира припадају ли неоконзервативном или неком другом табору, признају следеће: Иран је добио овај рат, каже руски геополитичар Александар Дугин у новој емисији "Ескалација" на Радио Спутњику.
При том, додаје Дугин, не наводим сопствено мишљење, само цитирам америчке стручњаке, који признају по њих непријатну истину: "Иран је победио и може да диктира услове."
Иран, заправо, тврди: "Слажемо се да је постигнут одређени напредак у погледу детанта у региону, али под нашим условима." У међувремену, они не верују Западу (а било би чудно да му верују). Све ће проверити, оставиће своје мине, задржаће своје оружане снаге и пуну контролу над Ормуским мореузом.
У међувремену, Трамп, наставља руски мислилац, прича свом народу сасвим другачије приче: Иран, наводно, прихвата све америчке услове, обуставља обогаћивање уранијума, безусловно отвара Ормуски мореуз, нафта ће сада тећи и све ће бити дивно и чудесно. У преводу: "Ја сам победио".
"Нисмо уступили ниједну америчку територију, све смо их уништили, и све нам иде одлично", проглашава Трамп, у свом агресивном, каубојском маниру. Ко то не види, изјавио је недавно, тај је будала.
Али, на то смо сви навикли. Не постоји више ниједан уравнотежен аналитичар који озбиљно схвата његове изјаве, које се мењају на дневној бази, или, још чешће: једно говори преподне, друго послеподне, да би увече изјавио нешто што противуречи свему претходно изреченом.
Раздор између Трампа и Нетанјахуа
Постоје тектонска померања унутар самог ционистичког лобија у Америци, примећује Дугин. Све до недавно, то је била јединствена и веома моћна структура, која је представљала једну од главних политичких снага у САД. Знало се шта се смело изговорити о Израелу, а шта не.
Раније су критике Израелу упућивали само антиционисти, али то се сматрало "теоријама завере".
Последњих дана, након цурења Трамповог телефонског разговора са Нетанјахуом, који су објављени у часопису "Аксиос" – у којем је Трамп, по устаљеној навици, користио изразито непристојан језик, омаловажавао Нетанјахуа, оптужио за непослушност, претио му и покушавао да изврши притисак – ситуација се значајно променила.
Да је ово истина потврђује и став циониста блиских Трампу, тврди Дугин. Фигуре попут Линдзи Грејама и Лоре Лумер – које чине само језгро америчких протрамповских циониста – изненада су пале у очај.
Они сада говоре: "Па, како је то могуће? Ово није смело да се деси. Израел је 'добра земља', а Нетанјаху је најбољи савезник, сами сте то рекли, господине председниче."
Безнадежан, узалудан рат, без изгледа за победу
Трамп је, очигледно, жестоко оптерећен овим ратом. Иран је у њему претрпео озбиљне губитке, то не треба потцењивати, али није сломљен, додаје руски геополитичар: мобилисао се и сада изгледа као модел за цео исламски свет. У том контексту, друге муслиманске земље у региону, које су заузеле пасивни став, углавном су изгубиле образ. Али Иран је остао чврст, без икаквог ублажавања свог антиизраелског става.
У међувремену, Нетанјаху наставља своју офанзиву у јужном Либану. Услови иранског споразума – а чак ни Трамп то не пориче, упркос различитим извештајима – укључују крај рата у Либану и закључак о повлачењу израелских трупа из Либана.
Ипак, Нетанјаху то не жели да уради, јер је то замишљао као припрему за стварање "Великог Израела". Сада се, међутим, испоставља да је постигнут компромис, а да Иран није уништен. Као последицу, видимо негодовање и бес Нетанјахуових радикалних савезника, попут Итамара Бен-Гвира и Безалела Смотрича, који говоре: "Ко је, дођавола, Америка? Зашто бисмо уопште разматрали америчке захтеве?"
Другим речима, војно, есхатолошко језгро Израела је дубоко незадовољно. Тренутно се води антиамеричка полемика у самом Израелу. А сада Трамп мора да закључи овај мировни споразум под било којим условима, јер су средњорочни избори већ на прагу. А тада ће све бити одлучено. Трамп би, после ових избора, могао бити претворен у "хрому патку".
Овај рат је, осим тога, невероватно непопуларан у САД. Трамп је већ изгубио многе своје присталице, а неки напуштају његов кабинет. И сада се испоставља да је ово, у ствари, безнадежан, узалудан рат, без изгледа за победу. Почео је, наравно, веома брутално, али постепено су резултати ових бруталних напада неутралисани херојским отпором Иранаца.
Иран је, дакле, изашао као победник. А то су почели да схватају и Саудијци, и Катар, и Турска, ка чак и Уједињени Арапски Емирати почињу да размишљају о томе.
Самртни грчеви Колективног запада
Нетанјаху, међутим, не представља читав Израел. Чак ни произраелски лоби у САД у целини не подржава Нетанјахуа. Многи у самом Израелу и унутар произаелског лобија лобија, не деле његове ставове.
Подржавање Израела је једно, али подржавање ставова радикала есхатолошки оријентисаних ка изградњи Трећег храма, стварању "Великог Израела" од мора до мора, попут Бен Гвира, Смотрича или самог Нетањахуа, представља нешто сасвим друго. Барем половина израелског становништва се не слаже са политиком коју води Нетанјаху.
И овде постоји размимоилажење између полова Колективног запада. За сада, у полове све више подељеног Запада, можемо рачунати САД, које се и саме све оштрије деле на два пола, потом Израел, Европску унију и Британију.
Узгред, са Стармером је већ завршено у Британији, само што он то, изгледа, још не схвата. Тешко је рећи шта се дешава у ЕУ, која се и даље тврдоглаво држи своје глобалистичке агенде. Њихови планови су нејасни, баш као и планови глобалиста у САД, који имају идеју да се врате на власт и све започну изнова, само, како је гласила парола Трамповог претходника Бајдена, да "све ураде много боље".
Једно је извесно: Колективни запад посустаје, сматра Дугин. И сада је на Колективном западу свако сам за себе. Запад је у целини значајно ослабљен. Све то подсећа на самртне грчеве, додаје он.
Највећи пораз САД после Вијетнама
САД и Израел још нису схватили чињеницу да је рат већ променио регионалну хијерархију. Сила у успону је сада Иран.
Трампов споразум са Иранцима је вероватно највећи пораз САД после Вијетнама, тврди славни британски новинар Мартин Џеј на сајту "Фондација стратешке културе".
Председник Трамп је вероватно потписао најгори споразум за њега и САД у краткој историји његове земље са Ираном, који показује колико жели да поново отвори Ормуски мореуз и обнови светски бродски саобраћај, у нади да ће снизити цене нафте.
Међутим, није сигурно да ће овај споразум, који многи већ називају "Меморандум од 60 дана", уопште опстати. Вероватно неће, превиђа Џеј.
Овде се треба присетити максиме руског министра Сергеја Лаврова: "САД нису способне за постизање (било каквог) споразума".
Да би се споразум одржао, Израел мора да престане да ратује против Хезболаха у Либану, што је веома тешко, с обзиром на то да је ова битка једини изговор који Биби има да остане на функцији и избегне оптужбе за корупцију, које би га могле довести у затвор.
Међутим, кључан је недостатак поверења које Иранци имају у Трампа – и то с правом, додаје овај аналитичар. Иранци не верују да споразум може трајати. Одувек су веровали да је све што Трамп ради и говори превара, и да би сваки мировни споразум потписан у року од 60 дана важио само до прелиминарних избора, пре него што Трамп поново буде присиљен да се врати рату.
Ово је, највероватније, само крај друге фазе рата.
Али његов исход у целини већ је одлучен. То још не види њујоршка плутократија, "барони новца", која је и до сада успешно манипулисали Трампом.