Амерички Сенат усвојио је резолуцију којом се председник САД Доналд Трамп позива да оконча војне операције против Ирана или да за њих затражи одобрење Конгреса, што представља до сада најозбиљнији двопартијски изазов његовој политици према Техерану.
За резолуцију је гласало 50 сенатора, док је 48 било против. Поред демократа, документ су подржала и четворица републиканаца – Ренд Пол, Лиза Мурковски, Сузан Колинс и Бил Кесиди.
Иако резолуција нема снагу закона и није обавезујућа за Белу кућу, њено усвајање показује растуће незадовољство у Конгресу због чињенице да је Трамп покренуо рат против Ирана без формалног одобрења законодавне власти.
Гласање долази у тренутку када се унутар Републиканске странке све чешће чују критике на рачун рата који траје скоро пет месеци, али и сумње у одрживост примирја које је Вашингтон недавно договорио са Техераном.
"Најозбиљније овлашћење Конгреса јесте право да објави рат, а не председник", поручио је сенатор Тим Кејн, један од иницијатора резолуције.
Шеф Беле куће критиковао је овај потез Сената, оценивши да је гласање дошло у "лоше време" и да је ослабило позицију Вашингтона у односима са Техераном.
У објави на друштвеној мрежи Трут соушал, Трамп је навео да је Иран био спреман на уступке и да је први пут после више деценија показивао поштовање према Сједињеним Америчким Државама и америчком председнику.
"Иран је на 'конопцима', спреман да падне, спреман да нам да практично све, и по први пут у деценијама, поштујући САД и њиховог председника, мене, и амерички Сенат одлучује да гласа о Закону о ратним овлашћењима, у лоше време и без смисла, говорећи спонзору терора број један у свету да се Сједињеним Америчким Државама не свиђа оно што им радим и да морам да престанем, и тиме сам пружио помоћ и утеху непријатељу", навео је Трамп.
Пошто је оценио да је усвајање резолуције послало сигнал Ирану да се део америчког политичког естаблишмента противи његовој политици према тој земљи, посебну пажњу посветио је републиканским сенаторима који су гласали заједно са демократама за резолуцију.
"Четири републиканска губитника су гласала са демократама, а Иран је питао мој народ: 'Шта све то значи?' Ови сенатори су ми само отежали посао, али ја ћу га завршити, на овај или онај начин, јер га увек завршим", додао је.
Са оптужбама није завршио, па су на ред дошле и велике нафтне компаније које је у наредној објави оптужио да не снижавају цене горива на бензинским пумпама упркос, како је навео, значајном паду цена нафте на тржишту. Оценивши да су потрошачи на тај начин оштећени, саопштио је да је наложио Министарству правде САД-а да одмах покрене истрагу о том питању.
Иначе, усвајање документа представља преседан – први пут од доношења Закона о ратним овлашћењима 1973. године да су оба дома Конгреса подржала меру којом се председнику налаже окончање војног сукоба. Представнички дом је исту резолуцију усвојио раније овог месеца.
Ипак, правни домет одлуке остаје нејасан. Пошто је реч о такозваној заједничкој резолуцији, она не захтева председнички потпис, али истовремено не постаје закон. Републикански сенатор Џим Риш оценио је да документ неће имати практичне последице и да Трамп "неће обраћати пажњу на њега".
Упркос примирју, на Блиском истоку је и даље распоређено око 50.000 америчких војника, укључујући снаге на два носача авиона. Истовремено, преговори Вашингтона и Техерана о трајном решењу и даље су неизвесни.
Додатну забуну изазвале су супротстављене тврдње о напретку разговора. Трамп је објавио да је Иран прихватио најстроже нуклеарне инспекције, док су ирански званичници то демантовали, наводећи да нуклеарни програм уопште није био тема последње рунде преговора у Швајцарској.
Иако је председник САД оценио да је нова војна ескалација "веома мало вероватна", најавио је да ће америчке снаге остати у региону како би, ако буде потребно, поново успоставиле блокаду Ормуског мореуза.
Гласање у Сенату тако је постало још један показатељ да се, после месеци готово безрезервне подршке, унутар Републиканске странке отвара расправа о цени и циљевима америчког ангажмана у рату са Ираном.