ЕУ мења правила за проширење: Шта то значи у пракси

Европска комисија ради на предлозима за реформу процеса проширења Европске уније, које су у претходном периоду "гурале" говорећи о различитим начинима уласка у ЕУ. Проширење ЕУ поново је доспело у врх политичке агенде, будући да се Црна Гора приближава завршној фази преговора о чланству.

ЕУ разматра пријем нових чланица без права вета ради убрзања проширења

Да Европска комисија припрема предлоге за реформу процеса проширења ЕУ  потврдила су за "Еуроњуз" тројица званичника Европске уније.

Последњих недеља државе чланице представиле су низ неформалних докумената са предлозима за реформу приступног процеса.

Пет од шест оснивачких чланица Европске уније предложило је јачање постојећих заштитних механизама како би се спречило наводно "демократско назадовање и кршење владавине права", а, како се наводи, "поучене искуством са Мађарском премијера Виктора Орбана".

Немачка и Француска изнеле су идеје о постепеној интеграцији земаља кандидата, што би новим чланицама омогућило да осете одређене користи од чланства и пре његовог формалног стицања. Немачки канцелар Фридрих Мерц раније је предложио увођење статуса "придруженог чланства", који би, између осталог, омогућио пружање безбедносних гаранција Украјини. Већина предлога подразумева "крње" чланство, без права гласа. 

Поново немачко-француски план: Шта су сада спремили

Државе чланице сада се припремају за стратешку расправу о реформи процеса проширења на наредном самиту лидера ЕУ у октобру, након што председник Европског савета Антонио Кошта обиђе свих 27 престоница држава чланица. Уочи тог самита, Европска комисија планира да представи сопствене предлоге како би поново преузела иницијативу – или, у најмању руку, спречила да у потпуности изгуби контролу над расправом, преносе медији. 

"Видели смо доприносе неколико држава чланица на ову тему. Европска комисија такође ради на том питању. Радујемо се предстојећој стратешкој расправи о проширењу и реформама на састанку Европског савета (ЕУKО) у октобру ове године", рекао је портпарол Европске комисије за Јуроњуз. 

Комисија је још почетком прошле године требало да представи анализу политика уочи будућег проширења – документ којим би било објашњено како би Европска унија са 30 или више чланица функционисала када је реч о буџету, доношењу одлука и унутрашњем устројству.

Међутим, тај процес је тихо стављен по страни након што је кандидатура Украјине за чланство додатно закомпликовала ситуацију. Истовремено, реч је о изузетно осетљивом питању за европске престонице, јер се тиче прерасподеле политичке моћи и финансијских средстава унутар Уније.

Под лупом тужилаца, под заштитом Брисела: Европски парламент поново тактизира са имунитетом

Док расправа о реформи процеса проширења ЕУ добија на замаху, и даље није јасно постоји ли довољно политичке воље за тако свеобухватну реформу, која би неминовно захтевала измене оснивачких уговора Европске уније.

Тајминг је посебно осетљив уочи председничких избора у Француској наредне године, на којима се очекује тесна трка са кандидатом крајње десничарског Националног окупљања.

Жордан Бардела, један од главних фаворита за победу на председничким изборима, у више недавних телевизијских интервјуа категорично је одбацио могућност приступања Украјине Европској унији.

Ипак, иако би дубља реформа процеса приступања могла да уследи пре или касније, расправа о јачању заштитних механизама за нове чланице већ је у току.

Најмање што се очекује јесте да ће предлози Европске комисије унапредити расправу о заштитним механизмима који би "спречили демократско назадовање нових држава чланица након завршетка процеса приступања".

Наш избор

Шта то нуди Мерц: Украјина на клупи за резерве ЕУ, а Србија на трибинама са "правом" да посматра

Намера је да се избегне да терет расправе падне на Црну Гору, која је тренутно водећи кандидат за 28. чланицу Европске уније.

Пошто је пре неколико недеља почела израда њеног Приступног уговора, постоји ризик да управо Црна Гора постане "својеврсни полигон за тестирање правила" по којима ће се убудуће одвијати пријем нових чланица.

Приликом осмишљавања нових заштитних механизама, Брисел ће се природно ослонити на претходна искуства, пре свега на приступни уговор Хрватске, која је 2013. године постала најмлађа чланица Европске уније.

И ранији приступни уговори садржали су заштитне механизме који су се односили на озбиљне економске поремећаје, кршење правила функционисања јединственог тржишта и недостатке у спровођењу прописа из области правосуђа и унутрашњих послова, а примењивали су се током прве три године након приступања Европској унији.

Пет држава оснивача Европске уније сматра да би требало отићи корак даље и предлаже увођење брзих санкција за могуће кршење обавеза, укључујући суспензију финансирања из фондова ЕУ, па чак и привремено одузимање права гласа у процесу одлучивања у европским институцијама.

Премијер Финске: Украјина у ЕУ најкасније до 2030, Европа да гради своју одбрану у сарадњи са САД

Још једна идеја која се разматра јесте да чланство у Европском јавном тужилаштву (ЕППО) постане обавезно за све нове државе чланице. Тренутно су 24 од 27 чланица Европске уније део ЕППО-а, док су Ирска и Мађарска већ изразиле интересовање да му приступе.

"Јачање заштитних механизама могло би да ублажи забринутост држава које су традиционално биле скептичне према проширењу Европске уније", рекао је за "Јуроњуз" Флориан Бибер, координатор Саветодавне групе за политике "Балкан у Европи".