Победа руске војске над кључним украјинским упориштем отвара пут за потпуно преузимање Донбаса. Кијевски режим, под будним оком НАТО-а, утврдио је своју најбољу линију одбране око Константиновке, дугачку око 150 километара, коју су чинили дубоки ровови и минска поља.
Руске снаге су коначно пробиле ову линију, са процењеним губицима од 14.000 украјинских војника.
Али, ово није била само украјинска линија одбране, већ линија које је изграђена под будним оком НАТО-а и по стандардима Алијансе, која је на терен послала своје најбоље техничке саветнике и инжењере.
Последњих месеци, шеф кијевске хунте, марионета Зеленски тврдио је да његове снаге остварују велики напредак на бојном пољу, а да је Русија пред колапсом услед украјинских напада у дубину руских територија.
Европске елите и западни медији су здушно подржавале овај наратив.
Како за сајт "Фондација стратешке културе" пише угледни британски новинар Финијан Канингем, на самиту Г7 у Француској прошлог месеца, чак је и амерички председник Доналд Трамп поверовао у фикцију да Украјина "напредује на бојном пољу и да сада постоји нови замах".
Најгори тренутак за Алијансу
За НАТО, пад Константиновке није могао доћи у горем тренутку – управо пред самит Алијансе у Анкари који се припремао у знаку тињајућих тензија између Трампа и Европе.
Окупљање у Турској је замишљено као НАТО парти, у опуштеној, пријатељској атмосфери.
Међутим, додаје Канингем, драматичним руским ослобађањем Константиновке, разбијена је атмосфера веселе НАТО журке у Турској, као и сви митови о новим успесима кијевског режима и његових западних спонзора.
Ништа, дакле, од "фестивала љубави и поново пронађеног јединства НАТО-а".
Да ли се сећате извештавања западних медија током дуго најављиване "победоносне украјинске офанзиве", која је почела првих дана јуна 2023? Година 2023. биће "година победе Украјине у рату против Русије", обећавао је тада Зеленски.
Кирил Буданов, бивши шеф украјинске војне обавештајне агенције, који је сада главни помоћник Зеленског, недавно је признао да "Русија располаже неисцрпним ресурсима и да Украјина сама не може да победи Русију". Али, додао је, Украјина има моћне савезнике на Западу.
Парафразирајући руског писца Николаја Гогоља и речи његовог Тараса Буљбе, упућеним његовом сину Андерју, сада га можемо упитати: "Па, синко, да ли су ти помогли твоји западни пријатељи?".
Нека будале плаћају...
Како је поводом одбијања Кијева да прими тела погинулих украјинских војника из Констатиновке приметила портпарол Министарства спољних послова Руске Федерације Марија Захарова, Зеленског не занимају ни живи, а камоли мртви Украјинци. Не занима га ни победа Украјине у рату, за коју чак и он зна да је немогућа.
Занима га само да се још неко време настави огроман прилив новца са Запада, који се мери у стотинама милијарди долара.
Самит у Анкари најављен је као прилика да се прикупи нова рунда обилних донација како би се помогло Украјини да победи, наставља Канингем, у чему је био кључан привид јединства међу чланицама НАТО-а. Међутим, и Мађарска и Бугарска потврдиле су да неће слати војну помоћ Украјини.
Трамп нема ништа против тога – под условом да читав овај циркус плаћају "европски савезници".
Руте – капо у нацистичком логору или сводник Европе
Ова безумна војна потрошња за помоћ Кијеву, додаје Канингем, води ка колапсу Европе, у којој владе падају због преузимања неодрживих нивоа дуга и последичних политичких криза.
Британија, која тражи свог новог премијера у протеклих десет година, можда је најгори случај; неки од њих нису потрајали ни колико главица зелене салате у супермаркету.
Међутим, у свом понижавајућем наступу у Белој кући, Руте је имао одвратно држање капоа у немачком концентрационом логору, пише Канингем, или је наступао као сводник Европе.
Он је покушао да се додвори Трампу представљајући НАТО-а као уносно тржиште за америчко наоружање. Да ли је кијевска хунта, међутим, уопште вредна даље помоћи?
Победа Русије у Константиновци разбила је тај наратив у парампарчад, додаје овај новинар.
Кијевски режим се сада суочава са руским снагама које "ваљају" све слабију одбрану у Донбасу око Краматорска и Славјанска, као што је приметио бивши аналитичар Пентагона Мајкл Малуф.
Једном речју: НАТО се, током протекле четири године, упркос стотинама милијарди долара "помоћи Украјини", показао као тотални неуспех, пише Канингем, а самит у Анкари је, после пада Константиновке, изазвао политички земљотрес за Европу и трансатлантски савез.
Иза затворених врата самита вероватно су се могле чути срамотне препирке и међусобне оптужбе савезника...
Робови који се претварају да су срећни
Трећег јула Трамп је критиковао савезнике НАТО-а као "смешне", јер не троше довољно на војне буџете. И, као и обично, жалио се на претерану европску зависност од "америчке заштите".
Трамп сада, каже британски новинар, осећа бес због дебакла у свом неуспелом рату против Ирана и стално понавља да Европљани нису пружили подршку САД у Персијском заливу.
"Нису били тамо када су нам били потребни", рекао је већ много пута.
Прошлог месеца, Трамп је послао свог секретара рата Пита Хегсета да држи предавања Европљанима о њиховом "недостатку лојалности" и да прети да ће САД смањити своје војно присуство у Европи.
Сада Трамп може да ужива у тој малој злурадости, говорећи Европљанима да морају да реше питање Украјине. Како да га они реше, кад га нису ни започели? Они су само следили свог трансатлантског "Великог брата".
Први председник САД, који је послао смртоносно оружје Украјини још током 2018. године био је Трамп.
Иронично, зар не?
Европске елите су, заправо, пише Канингем, најлојалнији вазали који се могу замислити, прави-правцати робови Вашингтона, који се, док их понижава Трамп, претварају да су срећне.
Трампов бес је можда ублажио председник Макрон, који је Трампа почастио вечером у сјају Версаја након конференције Г7. Трамп је у Версају потписао обновљене уговоре за војну подршку Украјини, иако Европљани, односно, њихови трпељиви порески обвезници, а не европски лидери, плаћају за то.
Ударац у саму срж осовине САД-НАТО
Велики напредак Русије на бојном пољу бацио је кијевски режим и НАТО пропаганду у потпуни хаос.
Руски председник Владимир Путин је недавно упозорио да руске снаге спремне да остваре све стратешке циљеве сламања неонацистичког фронта НАТО-а у Украјини.
Било је потребно скоро пет година мучног рата зато што је Русија желела да минимизира жртве сопствених трупа и цивилног становништва.
Сада многи знаци указују да ће Русија не само потпуно ослободити Донбас, већ и да ће уништити неонацистички режим у Кијеву. А то би, уочава Канингем, био ударац у саму срж осовине САД-НАТО.
И, вероватно, крај Северноатлантске алијансе, која, после овако драматичних пораза, више ником неће бити потребна.