Ритер: НАТО се расипа до изнемоглости

Вртоглави раст војне потрошње у земљама НАТО-а опаснији је по њих него по Русију, јер западном блоку прети друштвеним и политичким колапсом, пише за РТ интернешенел Скот Ритер, некадашњи маринац САД и инспектор УН за разоружање.

Пре почетка овонедељног самита у Анкари, НАТО је објавио извештај о "одбрамбеној потрошњи" од 2014. до 2025. године.

На први поглед, он показује значајан скок војних издатака у неколико земаља-чланица, од којих Литванија предњачи са чак 777 одсто. Укупно гледано, чланице НАТО су за протеклу деценију повећале војну потрошњу за 1,364 билиона долара, у тежњи да достигну зацртани циљ од два одсто БДП-а.

"Палантир" добио приступ тајнама НАТО-а: Пратиће Русију и одређивати мете

То су заиста велике паре. Само, ту се намећу два питања: Да ли је овај раст потрошње довео НАТО у предност над Русијом, по квалитету или квантитету? И да ли чланице блока могу да одрже овај темпо финансирања још 10 година?

Према Ритеру, војне способности НАТО-а нису се повећале у било којем конкретном смислу од 2014, упркос драматичном расту потрошње. То се видело из дискусија о евентуалном примирју у Украјини, када се испоставило да "три велике" европске силе, Француска, Немачка и Велика Британија, немају могућности да у Украјину пошаљу значајније војне контингенте.

Већина војне потрошње НАТО-а састојала се од подршке остарелом и окошталом систему, који са модерним ратовањем нема везе. Модернизација, када се и десила, просто је заменила застарелу опрему у служби хладноратовске доктрине новијом, али и даље намењеној тактици и теорији којој на бојном пољу данашњице нема места.

Најбољи пример је одлука Немачке из 2022. да једнократно одвоји 100 милијарди евра за обнову посусталог Бундесвера. Тај новац је потрошен до 2025, а да ништа није постигнуто: Бундесвер је и данас застарео и зарђао.

Не постоји ниједна земља унутар НАТО-а, чак ни САД, чија војска може на данашњем бојном пољу да победи непријатеља попут Русије. Најспособнија војска у Европи, осим руске, данас је украјинска – а она тренутно крвари на смрт у сукобу који НАТО војске никада не би преживеле.

Другим речима, НАТО је потрошио 1,3 билиона долара да би тапкао у месту. Задатак иградње модерне војске која може да се супротстави савременом непријатељу није испуњен.

Може ли НАТО да се ископа из ове јаме додатном потрошњом. На папиру, можда, и то уз велике резервације, каже Ритер. Теоретски, све је могуће ако имате неограничену суму новца. Али проблеми НАТО-а су системске природе и зависе од догађаја који нису под контролом блока.

Кремљ: Могуће учешће НАТО-а у затварању украјинског неба – разлог је зашто се спроводи СВО

Посредни рат против Русије је присилио НАТО да своје војне и финансијске ресурсе преусмери у Украјину, која их гута као висока пећ. Новац, међутим, не расте на дрвећу. Пре или касније, ратни апетити НАТО-а ће надмашити могућности садашњих чланица да за њих плате. Војно-индустријски капацитети су слаби, а трошак њихове обнове је немогуће висок.

Исти случај је и са трошковима огромне ремилитаризације какву прижељкују земље попут Немачке, која би да утростручи своју војску до 2029. године. Чак и да за то постоји новац, не постоји подршка јавности. Што више Немачка и друге европске земље троше на "одбрану", то ће више имати домаћих политичких проблема и трења у друштву.

Другим речима, пише Ритер, НАТО троши до изнемоглости.

Иако Русија не може да не реагује на пораст војне потрошње земаља НАТО-а, поготово када је повезан са све ратоборнијом реториком о могућем отвореном сукобу, чињеница је да ови расходи представљају проблем који је сам себи довољан. Односно, да ће овим темпом НАТО пре доживети економски и политички колапс. 

Све што Русија треба да уради је да одржи ватру у украјинској пећи, а НАТО ће сам сагорети, закључује амерички аналитичар.