У случају да амерички председник Доналд Трамп оствари све своје намере, Канада ће у будућности постати главно питање НАТО-а, тврди Бошко Јовановић, магистар међународних односа.
Јовановић је у емисији "Данас на РТ" анализирао самит Алијансе у Анкари, на којем је било много несугласица међу чланицама, али је потписана Декларација у којој су главне тачке помоћ Украјини и повећање наоружања.
"Догађај који је обележио самит јесте то да ће у НАТО-у и ЕУ главно питање у будућности бити Канада", почео је Јовановић.
"Спомиње се да ће Канада морати да преузме већу улогу са европским савезницима. Мада, то у принципу, ништа не значи јер Канада активно помаже Украјину, због бројне украјинске дијаспоре која је нацистичког порекла. Они су се преселили тамо после Другог светског рата, има их око 1.300.000", објаснио је.
Он је истакао да ће Канада сада морати да се зближи са европским савезницима, пре свих са Француском и Великом Британијом.
"Ако Трамп оствари своје најаве о Гренланду, следећа ће бити Канада. Зарад одбране Квебека, Француска би требало да постави себи питање шта ће она у тој ситуацији да ради", додао је уз напомену да је будућност ове земље врло упитна због политике Вашингтона.
Како каже, колико је Трампу битан сам НАТО, али и самит у Анкари, потврђује и то што је наредио поновни напад на Иран у току конференције.
"Трамп је пре свега трговац. То је стандардна трговина помоћу штапа и шаргарепе. Он жели притисцима да постигне неке уступке. Ако погледамо берзе и колико Трамп зарађује, онда нам је јасно да се Иран напада да би цене нафте и енергената расле, и да би то његовим финансијерима донело огромну добит", казао је Јовановић.
У Анкари је потписана и Декларација у којој, осим инсистирања на подршци Украјини, пише и да ће земље Алијансе ће потрошити више од 50 милијарди долара на куповину оружја и проширити производне капацитете свог војно-индустријског комплекса.
Међутим, аналитичар не верује да ће, на пример, Француска куповати било шта од америчког оружја, када је као технолошки најнапреднија европска земља способна да све што јој је потребно сама произведе.
"Декларације ништа не значе и нису обавезујуће. Ако бисмо питали председника Трампа кроз неколико дана о Декларацији и шта у њој пише, он не би знао о којој се декларацији ради", сликовито је објаснио Јовановић.
"Јака Европа у јаком НАТО-у" био је један од слогана који је промовисан на самиту, али саговорник наводи да је судбина савеза под великим знаком питања.
"Политичари када много пута користе реч 'јак', онда вероватно значи да су слаби. Не постоји ништа што би Европу дефинисало као засебни ентитет. У географском смислу можемо говорити само о Евроазији, никако само о Европи. Не постоји ништа што би могло да повеже Грка и Естонца или Пољака и Португалца. Тај концепт уједињене Европе, заједничке будућости и одбране, напросто се показао као лажан чим се појавила корона. Тада је свака земља почела да размишља о себи", присетио се магистар међународних односа.
Као један од примера, наводи чињеницу да је Париз почео да самостално вуче потезе против Израела, у корист Палестинаца, док Немачка "ни у лудилу то не сме да ради".
Према његовом мишљењу, најзначанији догађај је захтев Анкаре да Европљани почну да деле технологију са Турском, посебно због антитурског деловања Грчке, док формирање новог, такозваног НАТО-а 3.0, не треба озбиљно схватати.
Како главни разлог наводи то што ће се створити неколико регионалних савеза унутар ЕУ, који ће функционисати у војном и спољно-политичком плану сами за себе. Медитеранске земље ће, најављује, имати сукоб око нафтних и гасних поља у Источном Медитерану, док ће оне на северу "у својој илузији инсистирати на рату са Русијом".
"НАТО као НАТО нема никакву будућност јер свако ко победи после Трампа, мораће да решава једну другу врсту проблема и НАТО им неће бити занимљив."
Као година великог сукоба узима се 2030, када ће, према западним "проценама", уследити "велики напад Русије".
"НАТО је исувише гломазан да би кренуо у неку акцију против Русије. Не могу да замислим да би Турска ту ризиковала сукоб са Русијом. Могу да кажем да би могли да се окупе ултрадесничари, нацисти, фашисти и такви елементи, који без проблема могу да имају идеју рата са Русијом", сматра саговорник.
Оно што је посебно занимљиво јесте да, упркос присуству Владимира Зеленског, у Анкари ни у једном тренутку није покренуто питање чланства Украјине у НАТО-у.
"Мислим да је Европи и политичарима мало досадио Зеленски са једним те истим причама. Зеленски стално оптужује све, поставља се тако да би човек имао утисак да су Украјини сви дужни. Свакоме дели лекције, врло је арогантан у својим наступима и врло је незахвалан. Зеленски никада није захвалио било коме ако то баш није морао или ако није био натеран. Та његова ароганција има за последицу то да је он нужно зло, којег баш и не уважавају", закључио је Бошко Јовановић.