Амерички економиста и професор Универзитета Колумбија Џефри Сакс оценио је да Европа води политику која је супротна њеним дугорочним интересима, упозоривши да су конфронтација са Русијом и Кином и одрицање од стратешке самосталности озбиљне грешке.
У интервјуу за "Политику", Сакс је поручио да Србија не би требало да жури са уласком у Европску унију, већ да настави да води уравнотежену спољну политику и одржава добре односе и са Европом, и са Русијом, и са Кином.
"Србија је потпуно у праву што настоји да води спољну политику која одржава везе и са Европом, и са Русијом, и са Кином, без потребе да бира страну. Суштина је у томе да би и Европска унија требало да одржава односе са Русијом и Кином, уместо да те земље посматра као неумољиве непријатеље. Данашња русофобија у Европи потпуно је апсурдна, трагична и потенцијално самоубилачка. У идеалним околностима, Србија би требало да буде део једне мудре и рационалне Европе. Међутим, Европа се данас, по мом мишљењу, не понаша довољно разумно", рекао је Сакс.
Он сматра да је природна будућност Европе у сарадњи са евроазијским простором.
"Географски и економски, Европа припада евроазијском копненом простору. Њена природна будућност јесте мирно повезивање са Русијом, Кином, Блиским истоком и Африком, а не улога западног војног крила силе чија глобална доминација постепено слаби", поручио је Сакс.
Говорећи о глобалним односима, оценио је да је мултиполарни свет већ постао стварност и да је успон Кине неповратан процес.
"Мултиполарни свет је већ стигао. То је пре свега резултат успона Кине, али и повратка Азије у средиште светске економије. Кинеска привреда је, мерено паритетом куповне моћи, већ већа од америчке. Азија данас ствара приближно половину светске производње и у њој живи више од половине човечанства. То није историјска аномалија, већ повратак историјској норми. Током највећег дела забележене историје управо су Кина и Индија биле највеће светске економије. Доминација Запада током последња два века, а нарочито доминација Сједињених Америчких Држава после 1945. године представљала је привремени историјски период, омогућен чињеницом да су земље северног Атлантика прве овладале технологијама индустријске револуције", навео је Сакс.
Подсећа да Кина не тежи глобалној војној доминацији, већ свој утицај гради кроз трговину, инвестиције и инфраструктурне пројекте попут иницијативе "Појас и пут".
Осврћући се на Русију, Сакс оцењује да је главни циљ председник Руске Федерације Владимира Путина да одбрани оно што Русија види као своје кључне безбедносне интересе.
"Председник Владимир Путин представља Русију која је одлучна да заштити оно што сматра својим виталним безбедносним интересима, пре свега у односу на ширење НАТО-а. Трагедија Украјине у великој мери представља и последицу одбијања Запада да озбиљно схвати руске безбедносне забринутости и да преговара у доброј вери", истиче Сакс.
Један од најпознатијих светских економиста такође сматра да су Сједињене Америчке Државе и даље неспремне да прихвате промену светског поретка.
"Амерички пројекат очувања трајне хегемоније осуђен је на неуспех, јер је у супротности са дубоком структурном логиком нашег доба", оценио је.
Говорећи о председнику САД Доналду Трампу, Сакс је навео да он препознаје да се досадашњи међународни поредак завршава, али да нема јасну стратегију.
"У извесној мери схвата да се стари међународни поредак завршава и говори о окончању 'бесконачних ратова'. Истовремено, појачава политику принуде кроз трговинске ратове и санкције, чиме само убрзава потрагу остатка света за алтернативама америчкој доминацији. У својој суштини, сматрам да Трамп делује без јасне дугорочне стратегије, да је дубоко оптерећен корупцијом и да због тога остаје политички недовољно делотворан", закључио је Сакс.