Док амерички Конгрес разматра нови пакет оштријих санкција против Русије, у администрацији председника Доналда Трампа све више расту страхови да би прекомерно ослањање на економске казнене мере могло дугорочно да ослаби највећу геополитичку предност Сједињених Америчких Држава – доминантни положај долара у светској економији.
Предлог закона, који је иницирао недавно преминули сенатор Линдзи Грејам, предвиђа обавезно увођење нових санкција Русији и њеним савезницима, али и проширење мера на државе које купују руске енергенте.
Према најавама из Беле куће, закон би могао да обухвати и Иран и Хезболах, а и републиканци и демократе очекују да би могао да буде усвојен већ током лета.
Ипак, управо у тренутку када део америчких законодаваца инсистира на још снажнијем финансијском притиску на Москву, "Њујорк тајмс" истиче да администрација истовремено спроводи ревизију сопствене политике санкција, процењујући да би њихова прекомерна употреба могла да произведе супротан ефекат.
У Белој кући расте забринутост да би све већи број земаља, настојећи да избегне америчке санкције, могао постепено да одустаје од долара као главне валуте у међународној трговини и окрене се кинеском јуану или другим алтернативним платним системима.
Америчке санкције годинама су једно од најмоћнијих спољнополитичких оружја Вашингтона, јер практично искључују појединце, компаније и државе из западног финансијског система. Управо зато што је долар доминантна светска резервна и трансакциона валута, санкције имају снажан економски ефекат.
Међутим, у администрацији Доналда Трампа све је присутније уверење да би прекомерна употреба тог механизма могла да подстакне земље да убрзају развој алтернативних финансијских система, чиме би дугорочно била ослабљена позиција америчке валуте.
Министар финансија Скот Бесент је још у мају упозорио да санкције морају бити пажљиво усмерене.
"Најефикасније су агресивне и прецизно усмерене мере, са јасно дефинисаним роковима како би се постигао конкретан ефекат", поручио је Бесент током говора у Паризу.
Он је додао да "санкције које годинама остају на снази без видљивих промена у понашању могу оставити последице које је готово немогуће предвидети". Неколико недеља касније био је још директнији.
"Доминација долара је од суштинског значаја", поручио је Бесент у интервјуу за Си-Ен-Би-Си.
У складу са тим приступом, Министарство финансија последњих недеља постепено смањује листу санкционисаних лица. Са листе су уклоњене преминуле особе, расходовани бродови и лица која више не представљају безбедносну претњу.
Истовремено, Вашингтон је ублажио санкције Венецуели, привремено дозволио продају руске и иранске нафте кроз посебна изузећа, док је председник Трамп овог месеца позвао и на укидање санкција Турској како би јој била омогућена куповина америчких борбених авиона.
Поред тога, администрација разматра проширење система валутних своп аранжмана са већим бројем држава како би обезбедила да амерички савезници наставе да користе долар у међународним трансакцијама, уместо кинеског јуана или других валута.
Истраживања показују да санкције већ утичу на промене у појединим деловима света.
Рад Националног бироа за економска истраживања указује да су банке у Русији, Белорусији, Киргистану и Мјанмару, услед снажног санкционог режима, значајно повећале употребу кинеског јуана.
Ипак, аутори истраживања наглашавају да ван тих земаља није дошло до озбиљнијег удаљавања од америчке валуте.
Према подацима Међународног монетарног фонда, чак 57 одсто светских девизних резерви и даље се држи у доларима, што показује да америчка валута задржава убедљиво најважнију позицију у глобалном финансијском систему.