Велика Британија и нафта: Кад политика не закочи бушење, то учини физика

У тренутку када се нова британска влада ломи између предизборних обећања о зеленој транзицији и захтева индустрије да отвори нова налазишта нафте и гаса, највећи пројекат у Северном мору добио је неочекиваног противника – гравитацију.

На налазишту "Роузбанк", највећем неискоришћеном нафтном и гасном пољу у британским водама, два кључна дела опреме за бушење, укључујући сигурносни вентил, пала су са платформе на морско дно. Прецизније, на дубину од око 1.100 метара. У несрећи нико није повређен, али је производња, која је требало да почне до краја ове године, одложена најмање до 2027.

Тако је, пре него што је влада успела да каже "да" или "не", одговор стигао са дубине Северног мора: Неће моћи!

Лондон омекшао према руској нафти: Ублажене санкције

Компанија "Адура", која развија пројекат, потврдила је да ће почетак експлоатације каснити, док интерни документи норвешке компаније од које је изнајмљена платформа, показују да би она могла бити ван функције и до четири месеца. Платформа је након инцидента пребачена у Берген на поправку. Сада је враћена на налазиште, али још није оперативна.

"Роузбанк" би, према проценама индустрије, током наредних 25 година могао да произведе око 300 милиона барела нафте, због чега се сматра једним од најважнијих енергетских пројеката у Британији.

Међутим, питање није само колико нафте има испод дна Северног мора, већ да ли Лондон уопште жели да је вади.

Нова влада премијера Ендија Бернама нашла се између два супротстављена притиска: нафтна индустрија, синдикати и део лабуристичких посланика тврде да Британија себи не може да приушти одустајање од домаће производње у тренутку када су цене енергије високе, а геополитичка ситуација све неизвеснија. Са друге стране, еколошке организације упозоравају да би отварање нових бушотина представљало озбиљан ударац климатској политици земље и да неће донети ни ниже рачуне за грађане ни значајнији број нових радних места.

Дозволе за "Роузбанк" и гасно налазиште "Џекдо" издате су још за време конзервативне владе, али су радови обустављени након што су еколошке организације оспориле њихову законитост пред судом. Нова министарка енергетике Мијата Фанбуле требало би током августа да донесе коначну одлуку о будућности оба пројекта, након завршетка консултација о њиховом утицају на животну средину.

Иронија целе приче није промакла ни британским медијима. Док се политичари споре око тога да ли нова бушења представљају енергетску нужност или "климатски вандализам", како је "Роузбанк" својевремено назвао садашњи шеф британске дипломатије Ед Милибанд, највећу препреку пројекту (за сада) није направио ниједан министар нити суд, већ физика.

Због тога ће Британија, упркос позивима да повећа домаћу производњу, и предстојеће зиме остати без нафте из "Роузбанка".