Економија
Нафташи траже да се тржиште ослободи: Да ли ће држава укинути Уредбу и шта би то значило за возаче
Влада Србије јe још једном продужила Уредбу о ограничењу цена деривата нафте у наредних 60 дана, а Томислав Мићовић, секретар УНКС је рекао да нафтне компаније имају проблем дугорочног планирања и инвестирања због ограничења цена
Влада Србије контролише тржиште деривата од 10. фебруара 2022. године, када је први пут донела уредбу којом се успостављају цене горива на бензинским пумпама, а из Удружења нафтних компанија Србије (УНКС) сматрају да је време да држава "ослободи тржиште". Они тврде да период ограничавања цена предуго траје, док стручњаци указују да се уредба, која је била замишљена као привремена мера, пролонгира, јер су се кризе само надовезале једна на другу – од почетка сукоба у Украјини, преко америчких санкција Нафтној индустрији Србије, па до рата на Блиском истоку. Нафташи сада сматрају да је време да се рампа подигне и да тржиште поново слободно формира цене. Стручњаци кажу да би се потенцијално укидање уредбе сигурно одразило на цене деривата, али да је питање колики би био њихов раст.
Влада Србије je још једном продужила Уредбу о ограничењу цена деривата нафте у наредних 60 дана, а Томислав Мићовић, секретар УНКС је рекао да нафтне компаније имају проблем дугорочног планирања и инвестирања због ограничења цена и додао да се надају да је период од 60 дана који је Влада Србије одредила заправо наговештај да треба да се ослободи тржиште. Он је рекао да влада може да укине уредбу, а онда у случају потребе и да поново уведе нову. Мићовић је објаснио да би влада, у случају да се поново закомпликује ситуација на Блиском истоку, могла истог тренутка да реагује.
"То и раде многе земље – изађу из регулације цене, па се врате назад. Хрватска је то радила, рецимо, уназад годину дана. Ми смо тражили, рецимо, у неколико наврата да се на ауто-путу у овом периоду великог транзита, да се ту 'ослободе цене'. Биле би можда два, три динара више цене на самом ауто-путу", навео је Мићовић.
Стручњак за енергетику и почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић каже да је време да се уредба укине, јер њена примена отежава пословање и да бензинске пумпе тешко опстају.
"Тржиште је потпуно неуређено, јер je држава фиксирала максималне цене за одређену врсту горива, а друге је оставила слободне, односно није одредила максималну цену у набавци бензина и дизела. Разлика између набавне и продајне цене је у неким случајевима свега 10 динара и ту је тешко бити конкурентан. Малим пумпама се не исплати да раде и многе су затворене или су почеле да продају само деривате који нису обухваћени уредбом. Имају сада дизел, али не обичан, којем је цена ограничена, него само онај са адитивима", објаснио је Атанацковић.
Како је прецизирано vладином уредбом просечне велепродајне цене деривата евро дизел и евро премијум БМБ 95 обрачунава Министарство рударства и енергетике сваког петка и да најкасније до 13 часова га доставља Министарству унутрашње и спољне трговине које утврђује највише малопродајне цене.
Они имају обавезу да сваког петка на званичној интернет страници најкасније до 15 часова објаве цене које ће возачи плаћати на пумпама. Бензинске пумпе, како је предвиђено уредбом, дужне су да малопродајне цене горива евро дизел и евро премијум БМБ 95, које не смеју да буду више од највиших малопродајних цена утврђених од стране Министарства трговине, примене одмах по објављивању на званичној интернет страници ресорног министарства.
Максимална цена евро дизела тренутно је 217 динара, а бензина 191 динар.
Зашто је у Мађарској јефтиније?
"Евростат" је објавио да су цене горива у Европској унији у мају порасле за 20,7 одсто у односу на исти месец прошле године. Дизел је у мају био у просеку скупљи за 29 одсто него годину дана раније, док су цене бензина порасле за 16,2 процента.
Највећи годишњи раст забележен је у Бугарској од чак 33,9 одсто, затим у Луксембургу за 32,2 процента, Литванији за 30,8 и Румунији за 30,4 одсто. Убедљиво најмањи раст регистрован је у Мађарској, свега 3,5 процената. Следи Пољска са 12,7 одсто, док је у Француској забележен скок цене горива од чак 29,2 процента.
Небојша Атанацковић каже да на цену горива утиче и набавна цена нафте, а да Србија, као и већина европских земаља, нема приступ руској нафти, док Мађарска има изузеће од европских и америчких санкција.
"НИС не може да купује руску нафту, већ се снабдева преко Јадранског нафтовода, док су Мађари одбили да се снабдевају Јадранским нафтоводом, под изговором да ЈАНАФ не може да задовољи потребе њиховог тржишта. МОЛ увози сирову нафту из Русије и та нафта је доста јефтинија од оне коју НИС може да увози бродовима, па да се претовара и шаље у Панчево кроз нафтовод. И сама светска цена је увек виша од оне коју може Русија да понуди у директном транспорту Мађарској. Ако Будимпешта добије јефтинију сирову нафту, наравно да може имати и ниже цене деривата", објашњава Атанацковић.
Live
