Последњи амерички џокер: Трамп је ухваћен у иранску замку

Последице овог рата су неповратне и осећаће се годинама, или чак деценијама. Трамп је самог себе сатерао у ћошак и сада очајнички покушава да пронађе излаз, истиче руски историчар Вењамнин Попов

Познати амерички новинар Такер Карлсон недавно је изјавио да Сједињеним Америчким Државама предстоји социјална експлозија због наглог пада квалитета живота и равнодушности америчких власти према проблемима њених грађана.

То је једна од очигледних последица рата који је актуелни амерички председник, прилично непромишљено, повео против Ирана. Овај рат је значајно променио глобални баланс снага, примећује руски историчар Вењамнин Попов на сајту "Њу истерн аутлук".

Економске последице америчке агресије су огромне, а њени ефекти не престају да потресају светска тржишта. Отклањање последица ове штете може потрајати месецима, или чак годинама, додаје Попов. Слобода пловидбе дуж једног од најважнијих водених путева на свету је угрожена, али се ово више не тиче само Ормуског мореуза. Сада је у питању је и друго уско грло – мореуз Баб ел-Мандеб.

У ствари, никад неће бити повратка на старо. Последице овог рата су неповратне и осећаће се годинама, или чак деценијама. Другим речима, пише Попов, Трамп је самог себе сатерао у ћошак и сада очајнички покушава да пронађе излаз.

Током предизборне кампање, Трамп је обећавао да ће окончати бескрајне ратове и да се никада неће уплести у нови "бескрајни рат", посебно не на Блиском истоку. Али, то су биле приче за малу децу.

Међутим, он данас ризикује да изазове, према речима својих критичара, нови амерички "вечни рат". Британски "Економист" пише да амерички председник нема добре опције рат у Персијском заливу – Трамп је ухваћен у замку, каже Попов.

Трамп је Ирану понудио веома "великодушне услове" за излазак из рата. Ипак, садашње власти у Ирану имају своје планове, пише руски историчар.

32 америчке победе над Ираном

Британски недељник је само поновио оно о чему је већ писао амерички "Њујорк тајмс", који је 16. јула пренео да је "Трамп на ивици очаја", као и египатски "Ал Ахрам", према којем Трамп не зна како да се извуче из ове изузетно тешке ситуације.

Другим речима, Трамп је у пат позицији. До сада, он је 32 пута саопштио да су САД већ победиле у рату са Ираном. Али, крај рата још није на видику.

Трамп је, уосталом, читав регион претворио у низ конфликтних ситуација. Експанзионистички снови Тел Авива о "Великом Израелу" изазвали су талас отпора. Као што је известио "Блумберг" још 14. јула: ситуација на Блиском истоку се драматично погоршала: читав регион је (опет) подељен, слобода пловидбе више не постоји, а изгледи за повратак, макар и на привидну стабилност, остају крајње неизвесни и мрачни.

Америчка агресија на Иран се претворила у пожар који се нагло шири преријом. Наравно, овде није у питању само судбина Доналда Трампа, већ и самих САД, силе која је, све до недавно, претендовала на статус неприкосновеног светског хегемона.

Нова америчка револуција?

Чак и амерички "Блумберг" данас тврди да Иран има предност у преговорима са САД о "трајном мировном споразуму", а то је резултат који је био практично незамислив на почетку рата, додаје Попов. Иранска револуционарна гарда чврсто контролише поморске путеве кроз Ормуски мореуз, цене нафте и гаса су значајно порасле и паралисале снабдевање практично свиме: од вештачког ђубрива, све до роба широке потрошње.

Трампу је све теже да пронађе излаз из тренутне ситуације, јер више не може једноставно да прогласи победу над Ираном, пише Попов.

Унутар самих САД, Трампови противници све отвореније критикују његов политички курс. "Њујорк тајмс" је објавио чланак Џона Фајнера, бившег заменика саветника за националну безбедност (под Бајденовом администрацијом), у којем он примећује да процеси које је покренуо Трамп добијају на замаху – свет прекида везе са Америком, јер Трампови непредвидљиви политички потези имају превисоку цену.

Према новинару Такеру Карлсону, иначе једном од истакнутих Трампових савезника током његове предизборне кампање, тренутни пад само убрзава неминовни амерички колапс, а наставак садашњег курса ће довести до нове америчке револуције.

Трамп – последњи џокер у шпилу каратa

Исувише је лако данас критиковати Трампа, а те критике углавном промашују поенту. Важно је, међутим, пише на свом блогу писац из Шри Ланке Индраџит Самараџива, сагледати историјски тренутак у целини.

Све Трампове одлуке, наставља Самарџива, укључујући и ону да САД крену у рат против Ирана, донете су још пре неколико деценија. Америчка империја је деценијама намеравала да нападне Иран, јер не може да поднесе независност било које земље у свету, а свакако не уколико та земља поседује нафту. И Иран је, такође, знао да ће бити нападнут, због чега је развио подземни ракетни програм како би узвратио ударац "Белој империји" (Самарџива).

Људи данас преносе оно о чему Трамп говори, али он је само последњи џокер у партији карата које је промешана, подељена и сложена пре много година, каже овај аутор. Све ове одлуке су, уосталом, донете током 1980-их.

Амерички председник може да промени брзину, али не и курс ратног брода. "Сада Американци имају Министарство рата", пише овај аутор, "па шта очекујете да ураде?" Напашће, наравно. Мете, технологија, све је то испланирано још у време док је Трамп носио кратке панталоне.

Међутим, кључна разлика је у томе што Иран шаље ракете, а Америка шаље живе људе. И зато данас америчке војнике њихови команданти остављају да умру, а убија их њихов врховни командант, додаје овај аутор.

"Али за шта?", пита се Самарџива. Не можете се борити против подземне војске са површине земље. Не можете сузбити подземну ватру а да не одете тамо, на лице места.

Сећање на Хусеина, а сада и на Хамнеија, даје духовну храну овим храбрим људима. Америчке базе у Заливу су неодбрањиве, а њихово коришћење за нападе само их доводи до уништавања пре рока.

Иран понижава Америку широм Залива, док Америка понижава себе, убијајући децу и рибаре у знак одмазде, закључује Самарџива.

Америчка империја умире пре рока, а убија је заправо њен врховни командант, ефикасније него што би то икад могао да уради Иран. Америка, очигледно, никад неће одустати од Ирана. Напротив, наставиће да игра смртоносну игру, све до самог краја.