Десети генерални секретар Уједињених нација биће изабран ове године за петогодишњи мандат који почиње 1. јануара 2027. године, а номиновано је више кандидата који се до сада надмећу да наследе одлазећег шефа УН, Антонија Гутереша.
Међу њима је Рафаел Гроси, 65-годишњи каријерни дипломата из Аргентине, који је већ шест година генерални директор агенције УН за нуклеарни надзор, и којег многе дипломате виде као фаворита наводи агенција Ројтерс.
Гроси је предводио преговоре чији је циљ био спасавање делова нуклеарног споразума из 2015. године између Техерана и великих сила, након одлуке америчког председника Доналда Трампа да 2018. године повуче своју земљу из тог споразума.
Гроси, који говори више језика и отац је осморо деце, а његов најјаснији успех, како наводи Ројтерс, било је распоређивање малог тима ИАЕА у нуклеарној електрани Запорожје у Украјини, наводи агенција.
Многе дипломате га виде као главног фаворита након година проведених у настојању да одржи добре односе са пет сталних чланица Савета безбедности УН-а, чија је подршка кључна за ову високу функцију.
Један од кандидата за високу функцију је и бивша потпредседница Костарике, Ребека Гринспан (70), која себе описује као реформски оријентисану заговорницу мултилатерализма која се борила против родних баријера.
Гринспан, која је на челу Конференције УН о трговини и развоју (УНЦТАД), изјавила је да се привремено повукла са дужности до септембра како би избегла сукоб интереса током кампање.
Уколико буде изабрана, Гринспан би постала прва жена на месту генералног секретара.
"Не очекујем посебан третман и желим да он буде једнак", изјавила је она за Ројтерс.
Као економиста, Гринспан себе описује као "зрелу лидерку" која би предводила агилније Уједињене нације кроз сарадњу са другим актерима, уз истовремено заступање њихових основних вредности.
Међу могућим наследницима Гутереша је и 74-годишња Мишел Башеле, која је два пута била председница Чилеа и бивша је висока комесарка УН за људска права.
Она је такође од 2010. до 2013. године обављала функцију извршне директорке агенције за права жена УН. Иако је подржавају Бразил и Мексико, Чиле је у марту повукао подршку Башеле након десничарског померања у руководству земље.
Башеле се суочила са критикама америчких конзервативаца због свог става о абортусу који заговара право на избор.
Један од кандидата за генералног секретара УН је и бивши председник Сенегала, 64-годишњи геолог Маки Сал.
Он настоји да подржи земље у развоју оптерећене дуговима и позвао је на реорганизацију Савета безбедности УН, јер земље у развоју траже стална места у најмоћнијем телу Светске организације.
Сала је номиновао Бурунди, а ако буде изабран, био би трећи генерални секретар УН из Африке, после Бутроса Бутрос-Галија и Кофија Анана.
Бивша министарка спољних послова и одбране Еквадора, Марија Фернанда Еспиноса, такође је међу кандидатима, а номиновале су је Антигва и Барбуда.
Еспиноса, која има 61 годину, такође је саветовала УН и невладине организације о биодиверзитету, климатским променама и политикама према староседелачким народима, а обављала је и функцију председнице Генералне скупштине.
Међу номинованима је и Каролин Алисон Фарида Родригес Биркет, каријерни дипломата и бивша политичарка, која је од 2020. године обавља дужност сталне представнице Гвајане при Уједињеним нацијама.
Она је претходно постала прва жена и припадница домородачког становништва на највишој функцији која је обављала дужност министарке спољних послова Гвајане.
Уколико би била изабрана, Родригес Биркет би постала прва жена и прва особа са Кариба на челу Уједињених нација.
Она је обећала да ће учинити УН ефикаснијим јачањем превенције сукоба и унапређењем активности у борби против климатских промена.
Олара Отуну, дипломата и бивши подсекретар УН, номинован је од стране Уганде, а са 75 година он је најстарији међу тренутним кандидатима за ову функцију.
У свом програму, Отуну је нагласио потребу за наставком институционалних реформи и изјавио да ће хитан приоритет дати напорима за окончање великих међународних сукоба.
Он се такође обавезао да ће радити на оснивању тела које би надгледало рад УН у области вештачке интелигенције и истакао потребу за деловањем поводом климатских промена које не би угрозило економски развој.