Убрзо након што су Сједињене Америчке Државе крајем фебруара извеле заједнички напад са Израелом на Иран, амерички министар одбране Пит Хегсет изјавио је да су међу циљевима операције били "уништавање иранског офанзивног ракетног арсенала и његових производних капацитета". Ипак, пет месеци касније, након стотина америчких напада, Иран је успео да очува ефикасност својих ракетних снага и настави да изводи, како се чини, прецизне ударе на циљеве широм региона, пише "Фајненшел тајмс".
Иранске ракетне јединице успеле су да погоде америчке војнике у касарнама у Јордану, више пута гађају објекте на великим војним базама у Кувајту и Бахреину, као и положаје у Саудијској Арабији и Катару. Према оцени аналитичара, током интензивних напада у марту и априлу прилагодиле су тактику и извукле поуке из борбених искустава.
Опрезно примирје које је ступило на снагу у априлу, као и ограниченија америчка кампања последњих недеља, углавном усмерена на јужни Иран, могли су иранским посадама да пруже више простора за деловање, сматрају стручњаци. Додатни фактор је и то што Израел није учествовао у последњим борбама, што је смањило притисак на иранске снаге.
"Лакше је испалити ракету ако нико не пуца на вас", рекла је Никол Грајевски, стручњак за ирански балистички ракетни програм при Француском институту за међународне односе.
Она је додала да иранске снаге више не морају да ужурбано премештају лансере, што им ствара повољније оперативно окружење.
Лист подсећа да су током викенда борбе обустављене док су посредници покушавали да спрече повратак сукоба пуног обима, иако је амерички председник Доналд Трамп крајем прошле недеље запретио ескалацијом и "масовним нападом" на Иран.
Док амерички званичници разматрају наредне кораке, мораће да узму у обзир и сопствене залихе ракета, укључујући скупе пресретаче неопходне за одбрану од иранских удара.
Од 28. фебруара до 8. априла Израел и САД су интензивно покушавали да открију и униште иранске ракетне лансере и посаде. Уништавани су улази у велике подземне ракетне базе како би се онемогућило њихово коришћење и заробила опрема унутар њих, док су дронови и борбени авиони били спремни да реагују чим би лансер био откривен.
Међутим, ирански инжењери сада показују способност да брзо обнове капацитете, укључујући поновно оспособљавање затрпаних подземних база, наводи Грајевски.
"Они и даље представљају претњу", оценила је она.
Аналитичари истичу да је тешко утврдити који су фактори омогућили Ирану да задржи ефикасност ракетних снага. Неки од њих видљиви су само странама које директно учествују у сукобу, укључујући промене у опреми и условима електронског ратовања.
Сматрају да је на учесталост иранских удара могао да утиче и степен употребе пресретача код САД и њихових савезника, нарочито након извештаја да су у првим месецима рата потрошене велике количине ракета за противракетну одбрану.
"Можда сада мање гађамо њих, а они испаљују прецизније ракете", рекао је Џефри Луис из Центра за студије непролиферације "Џејмс Мартин".
Он је додао да се чини да Иран користи мање старих ракета заснованих на совјетском ракетном систему "Скад" и севернокорејском "Нодонгу", које су знатно мање прецизне.
Према његовим речима, прелазак на модерније типове ракета природно је довео до повећања њихове прецизности.
Никол Грајевски сматра да Иран има користи и од стратегије усмерене на гађање кључних елемената система противракетне одбране, попут радара и система за рано упозоравање у Јордану и земљама Персијског залива.
"Они покушавају да практично онемогуће способност праћења и откривања ових ракета", рекла је она, додајући да су ранији напади на важне циљеве донели одређене резултате.
Џим Ламсон, бивши војни аналитичар ЦИА за Иран, оценио је да су недавни смртоносни напади у Јордану показали да Иран успева у већој мери да пробије америчку и арапску противракетну одбрану.
"Као амерички планер, морате претпоставити да Иран прави и техничке и тактичке измене на основу искустава из претходних сукоба", рекао је Ламсон.
Луис је навео да су иранске снаге побољшале скривање места са којих се ракете лансирају, укључујући употребу видео-снимака који отежавају откривање стварних локација.
"Оно што смо видели јесте да се Иранци прилагођавају", рекао је Луис.
Према оцени Фарзина Надимија, стручњака за иранску војску из Вашингтонског института за блискоисточну политику, иранске ракетне посаде су у последњим борбама биле довољно сигурне да изводе лансирања и током дана, а не само под окриљем ноћи.
Ламсон је оценио да је ирански успех последица "комбинације више фактора", укључујући бољу координацију употребе различитих система – споријих дронова и крстарећих ракета са бржим балистичким ракетама.
Аналитичари сматрају да је могућа и боља координација између регуларних иранских оружаних снага и Корпуса исламске револуционарне гарде.
Према речима Грајевске, постоје назнаке да регуларна војска има све већу улогу у операцијама са дроновима.
Истиче се да остаје нејасно шта су тачно биле мете појединих иранских удара, чак и у случајевима када су погођене зграде и војне базе. Америчке базе су често веома концентрисане, па ракета која промаши циљ за неколико стотина метара може погодити други објекат унутар истог комплекса.
Нова претња за америчку одбрану
Иран је саопштио да користи ракете, укључујући "кејбар шејкан", које могу да маневришу у завршној фази лета ка циљу. То може отежати њихово пресретање, посебно када су радари и системи противракетне одбране већ ослабљени.
"Постаје све теже одбранити се од балистичких ракета у завршној фази њиховог лета", рекао је Надими, додајући да ће САД вероватно морати да посвете више ресурса нападима на ракетне лансере и базе.
То би, према његовој оцени, могло захтевати поновно укључивање Израела у борбе. Аналитичари наводе да су ракете које су погодиле Јордан вероватно испаљене из области близу Табриза на северозападу Ирана, где је Израел раније био активан.
"Потребно је учешће Израела. То је веома тежак задатак и зато је кључно имати земљу са војним способностима попут израелских", оценио је Надими.
Ипак, поновно укључивање Израела носило би нове ризике, док би ширење сукоба довело до додатне потрошње америчких пресретача. Израелски удари у првим недељама рата можда су смањили иранску ракетну претњу, али је нису уништили.
"Иран је велика земља, а проналажење ракетних лансера је као тражење игле у пласту сена", закључио је Надими.