Сједињене Америчке Државе имају најмоћнију војску на свету, уверава Пентагон. Бела кућа додаје да Америка има "више него довољно" муниције за све амбиције Доналда Трампа. Ипак, иза тих уверавања стижу сасвим другачија упозорења из саме америчке војске: залихе неких од најважнијих ракета пале су на "опасно низак" ниво.
Према најновијим подацима које је објавио Си-Ен-Ен, а на крилима Ројтерсовог сазнања, рат са Ираном посебно је погодио америчку противваздушну и противракетну одбрану. Од почетка сукоба потрошено је готово 80 одсто ракета ТХААД које су САД имале пре рата и приближно половина пресретача за "патриот".
И то нису једине полупразне полице Пентагона. Готово половина америчких "томахавка" такође је употребљена током рата, док је Копнена војска, према извору упознатом са интерним извештајима Пентагона, потрошила "практично све" залихе појединих високопрецизних далекометних пројектила.
Проблем, међутим, није само у томе колико је ракета испаљено. Много већи проблем је брзина којом нове стижу на њихово место.
Од 452 ракете – потрошене четири петине
Размере потрошње најбоље показује ТХААД, један од најважнијих америчких система за пресретање балистичких ракета.
Центар за стратешке и међународне студије (ЦСИС) процењује да су САД пре рата са Ираном располагале са око 452 ракете за тај систем. Ако су подаци извора Си-Ен-Ена тачни, готово четири петине тог арсенала више нема.
Ни ситуација са "патриотама" није много комотнија. Америка је, према процени ЦСИС-а, пре рата имала око 2.200 пресретача две најмодерније варијанте тог система. Од почетка сукоба потрошена је отприлике половина.
Управо су ти системи били неопходни за одбрану америчких снага и савезника од иранских ракета и дронова. Али сваки пресретнути пројектил истовремено је значио још једну ракету мање у америчким складиштима.
Због тога ни проблем више није само амерички. Државе Персијског залива које се ослањају на америчке системе ПВО забринуте су да би несташица пресретача могла да угрози и њихову одбрану уколико Трамп поново одлучи да ескалира сукоб са Техераном, а Иран одговори нападима на америчке савезнике.
Да ли је промаја у залихама зауставила Трампа?
Колико је питање муниције постало озбиљно показује и чињеница да је стигло до стола америчког председника. Високи војни саветници су последњих недеља најмање два пута упозоравали Трампа на све мање количине кључних пројектила док се у Белој кући разговарало о новој ескалацији против Ирана.
Председавајући Здруженог генералштаба генерал Ден Кејн покренуо је питање залиха на састанку крајем прошлог месеца, а оно је поново отворено и уочи Трампове одлуке да прошлог викенда одустане од нових масовних удара.
Према изворима Си-Ен-Ена, Трамп је у петак био спреман да крене у напад, а министар одбране Пит Хегсет већ је добио коначно "зелено светло".
До суботе је одлука промењена. Трамп је разговарао са блискоисточним савезницима, који су упозорили да страхују од иранске одмазде, нарочито напада на њихову енергетску инфраструктуру. Уз та упозорења, председнику су предочени и ризици напада на иранску инфраструктуру, као и проблем све мањих америчких залиха.
Хегсету је на крају наређено да обустави операцију. За сада.
Наравно, то не значи да је недостатак ракета био једини, па чак ни пресудни разлог за Трампову одлуку. Али чињеница да су амерички генерали у расправи "напасти или не напасти" морали да поставе питање колико ракета Америка још има показује да је проблем одавно престао да буде само логистички.
Томахавк, наш насушни
Рат није испразнио само америчку одбрану, озбиљно су истрошене и залихе оружја намењеног за напад.
Према једном од извора, САД су током рата употребиле скоро половину својих "томахавка". Си-Ен-Ен је још у априлу објавио да је само у раној фази сукоба потрошено готово 30 одсто тих крстарећих ракета. Интензивно су коришћени и АТАЦМС и новији ПрСМ, док је током прве фазе операције "Епски бес" америчка војска испалила хиљаде ракета за прецизне далекометне ударе и противваздушну и противракетну одбрану.
Таква потрошња отвара питање које далеко превазилази Иран. Амерички стратези страхују од могућности неког будућег сукоба са далеко јачим противником – Русијом и Кином – али и на обавезе према савезницима и другим кризним жариштима.
Потрошња у хиљадама, производња у десетинама
Док се у рату ракете могу трошити у огромним количинама, америчка индустрија их производи далеко спорије. Према садашњем распореду испорука, Пентагон месечно добија свега око 20 нових ракета за "патриот" и 15 "томахавка". За враћање залиха ТХААД-а на ниво од пре рата са Ираном, према процени ЦСИС-а, биће потребне најмање три године.
А код неких врста најсавременије муниције проблем се не може решити једноставним наручивањем већег броја ракета. Потребни су нови производни капацитети, мотори, компоненте, добављачи и квалификована радна снага.
Пентагон зато убрзано покушава да прошири производњу. Само ове недеље склопљена су два споразума чији је циљ повећање производње ракетних мотора за ТХААД и "патриот". Када ће нови капацитети донети и нове ракете, међутим, Пентагон није желео да каже.
Штавише, званични Вашингтон настоји да умањи значај упозорења.
"Америчка војска је најмоћнија на свету и има све што јој је потребно да делује у време и на месту које председник одабере", поручио је портпарол Пентагона Шон Парнел.
Бела кућа иде и корак даље. Портпарол Ана Кели тврди да Америка има "више него довољно муниције, наоружања и залиха за остваривање свих стратешких циљева председника Трампа, па и више од тога".
А министар одбране? Он се брани од "лажних вести". Бар за то му ракете нису потребне.