Доналд Трамп и његови помоћници су више од десетак пута у последњих пет месеци рекли да су САД "близу" споразума са Ираном. Али ако се он материјализује из разговора између Ирана и Омана, биће далеко од циљева које је председник поставио када је покренуо рат.
Од напада на Иран у фебруару, Трампови непосредни захтеви су се смањили са опсежне листе уступака који укључују нуклеарне амбиције Техерана, производњу балистичких ракета и подршку посредничким милицијама на само један: да Иран дозволи да се Ормуски мореуз врати у стање пре рата.
"Денуклеаризација Ирана је коначни споразум", рекао је амерички државни секретар Марко Рубио новинарима. "Непосредни споразум, и онај на који сте видели много пажње, јесте мореуз."
Само по себи, то би означило нешто слично стратешком понижењу, кажу критичари. Иран је искористио своју стратешку моћ над мореузом тек након што је Трамп покренуо рат. Сада би свако решење могло дати Техерану контролу над делом пловног пута, а да му се притом не ускрати моћ да на крају наплаћује накнаде од бродова који га користе – услови који би америчким геостратезима пре само годину дана изгледали незамисливо.
"Оно што је некада било слободно и неограничено више није", рекао је "Фајненшел тајмсу" Арон Дејвид Милер, бивши мировни преговарач за Блиски исток. "И готово ништа што Трамп може да извуче из споразума који су Иранци спремни да прихвате, а што мења ту стварност."
Толико од "безусловне предаје" Техерана
Што се тиче иранских нуклеарних амбиција, Вашингтон ће морати да преговара о том питању са све пркоснијим режимом, сада увереним да има предност и способност да затвори мореуз по вољи – тешко да је то "БЕЗУСЛОВНА ПРЕДАЈА" коју је Трамп захтевао од Техерана.
"Тренутно не видим начин да се створи равнотежа интереса где би Трампова администрација отишла са нечим што би нормални људи сматрали победом", рекао је Милер.
Сваки излаз из скупог рата који је изазвао страх од несташице нафте и подстакао већу инфлацију сада изгледа политички неизвесан за Трампа, посебно са изборима који су удаљени мање од три месеца.
Међународне цене нафте пале су испод 80 долара по барелу у уторак усред наде да ће се сукоб окончати. Међутим, цене америчког бензина изнад 4 долара по галону су око 35 посто изнад нивоа од пре рата, а дизел под Трампом је сада премашио просечну цену постигнуту током Бајденових година.
Америчке залихе ракетних пресретача су се смањиле, а америчка јавност и савезници су исцрпљени, остављајући председника са "ограниченим опцијама", каже Мајкл Ратни, бивши амбасадор у Саудијској Арабији. "Даља ескалација ризикује озбиљну штету регионалним странама, раст цена нафте и штету по глобално тржиште енергије", рекао је Ратни.
Уз то, споразум који је омогућио "извесну меру иранске контроле биће отежавајући за све", од савезника у Заливу до америчких пореских обвезника, рекао је он.
"Трампов изазов није само како водити рат, што га је изгледа збунило, већ како објаснити овај договор", рекао је Ратни. Тврдити било какав споразум као успех постаје "све теже и теже оствариво".
Договор Ирана и Омана
Наде се за сада полажу у отварање пловног пута, излаза за петину светских залиха нафте пре рата и који је постао главно бојиште. Његов статус је био у фокусу последњих недеља директних разговора између Ирана и Омана.
Чак и ако Иран пристане "данас или сутра да отвори мореуз", како је амерички министар финансија Скот Бесент предвидео за Си-Ен-Би-Си, то не би представљало ону врсту предратне "слободе пловидбе" коју је он описао, кажу аналитичари.
И тако, после више месеци шатл дипломатије за окончање Трамповог рата – и поновљених тврдњи Вашингтона о продору – САД сада очекују разговоре две земље Блиског истока како би ублажиле сукоб за који је председник у марту рекао да ће бити "кратак излет" и да ће се завршити за неколико недеља.
"То заправо није договор између Ирана и САД", рекао је Али Ваез, стручњак за Иран у Међународној кризној групи. "Ово је договор између Ирана и Омана."
Дипломате се надају да ће договор оживети краткотрајни меморандум о разумевању који су САД и Иран потписали 17. јуна, а који је требало да продужи априлско примирје и постепено поново отвори мореуз.
Али договор који је тако очигледно удаљен од Трампових првобитних ратних циљева готово сигурно ће изазвати ударац код куће.
"Трамп је заглављен", каже Вали Наср, стручњак за Иран са Универзитета "Џонс Хопкинс". "Не може војно да победи на овом нивоу... Не може ово да реши дипломатски, а да не плати политичку цену код куће. И периодично, он бесни јер ово није тако једноставно и директно као што је рачунао."
Ризик је да се Трамп, фрустриран ограниченим добрим опцијама за окончање свог рата и под притиском критичара, врати ка ескалацији - понављајући образац из последњих месеци.
"Могао би да прикаже било који нови споразум као 'политички пробој', рекао је Ваез. "Онда му критике о том пробоју уђу под кожу, и он поново прибегава присили. А када присила не донесе резултате, мора се вратити на још једно ад хок примирје, и циклус се понавља."