Свет
"Тајмс" забринут због Руса на Мадагаскару: Москва стигла тамо одакле се Париз повлачи
Док британски лист приближавање Мадагаскара Русији представља као још један пример ширења утицаја Кремља у Африци, из његовог текста избија и друга прича – Француска са забринутошћу посматра како још једна њена бивша колонија окреће леђа Паризу
Француска је последњих година изгубила значајан део некадашњег утицаја у Африци – од Малија и Буркине Фасо до Нигера – а сада се у Паризу са забринутошћу гледа и према Мадагаскару, чије се ново војно руководство све отвореније окреће Москви, пише британски "Тајмс".
Лист причу представља као већ познати афрички сценарио: млади излазе на улице против власти, председник пада, војска преузима управљање земљом обећавајући повратак цивилној власти, а затим "стижу Руси".
Мадагаскар је, према "Тајмсу", најновији пример.
После вишенедељних протеста изазваних несташицама воде и електричне енергије, председник Андри Ражолина напустио је земљу прошлог октобра, а власт је преузео пуковник Мајкл Рандрианирина, уз обећање да ће бити одржани избори. И ту ствари почињу да се компликују.
Уместо ослањања на Париз, како су деценијама чиниле власти ове некадашње француске колоније, ново руководство почело је да развија односе са Москвом. Рандрианирина је примао руске делегације, а у фебруару је чак отпутовао у Москву, где се састао са председником Русије Владимиром Путином. Русија је, наводи британски лист, потом послала саветнике и оружје и подржала нову политичку странку наклоњену сарадњи са Москвом.
"Постојала је потреба за безбедношћу и Русија је на њу одговорила", каже Тијери Виркулон из Француског института за међународне односе.
Управо Виркулон тврди да се на острву налази око 100 припадника руског Афричког корпуса, наследника групе "Вагнер", који наводно обезбеђују председника и обучавају његове снаге.
Париз поново гледа како Москва долази
"Тајмс" признаје да је развој догађаја изазвао узнемиреност у Француској, посебно после готово истоветног губитка утицаја Париза у Малију, Буркини Фасо и Нигеру. Војне власти тих земаља претходно су затражиле одлазак француских снага, а затим прошириле сарадњу са Русијом.
Сада се односи Париза и Антананарива додатно погоршавају: Мадагаскар је недавно протерао француског дипломату због наводне завере за дестабилизацију земље, а појавиле су се и тврдње да на острву делују француски плаћеници, што је Париз демантовао.
Односе две земље сада карактерише узајамно неповерење, оцењује Виркулон, додајући да такав раскол одговара Кремљу, који је, према његовим речима, "увек расположен да поравна рачуне са Француском у Африци".
Острво на путу трећине светске нафте
Али Мадагаскар за велике силе није занимљив само због тога ко ће наследити некадашњи француски политички утицај. Његов положај постаје посебно важан у тренутку великих поремећаја у међународној трговини.
Мадагаскар лежи уз Мозамбички канал, једну од важних светских поморских рута, којом, према подацима које наводи "Тајмс", пролази готово трећина светске сирове нафте. Острво уз то поседује значајна налазишта графита, кобалта, никла и ретких земних минерала потребних за производњу батерија, електронике и војне технологије.
Ново руководство већ мења и начин на који земља набавља енергенте. Парламент у Антананариву овог месеца је контролу над увозом горива поверио новој државној компанији, чиме је окончан систем који је трајао четврт века и у којем су важну улогу имале западне компаније, укључујући "Тотал енерџис" и "Витол".
Западни аналитичари сада страхују да би тиме могао бити отворен пут за увоз руске нафте под санкцијама. Москва је, према писању листа, понудила и изградњу складишта горива на Мадагаскару, а заинтересована је и за некадашњи поморски објекат у Антсиранани, на крајњем северу острва, одакле се надзиру поморски путеви између Африке и Индо-Пацифика.
Иако се приближавање Москве и Антананарива данас на Западу представља као нови продор Русије у Африку, везе две земље нису нове.
Током седамдесетих и осамдесетих година власт Мадагаскара била је блиска Совјетском Савезу. Москва је острву испоручивала оружје и нафту управо у периоду када је утицај некадашње колонијалне силе Француске почео да слаби.
Готово пола века касније, историја као да се понавља...
Live
