Свет
Лажи, лажи и – још више лажи: "Смеђа инфекција" хара Европом
Европа, у чему предњачи Немачка, ствара политичку атмосферу за рат са Русијом, док оптужбе, провокације и захтеви за одмазду почињу да подсећају на мрачну логику из септембра 1939, тврди немачки публициста Карл Рихтер
На прес-конференцији Владимира Зеленског и председника Србије Александра Вучића, Немачки новинар Михаела Мартенс је поставио скандалозно питање, када је шефа кијевске хунте упитао: "Можете ли нама, Европљанима, рећи шта конкретно можемо да урадимо да вам помогнемо да убијате више Руса."
Потом се "исправио": "Више руских војника, наравно."
Али кад нема руских војника, "добри" за убијање су и руски цивили. Јер, како је касније објаснио Мартенс: "Тако се воде ратови."
Мартенс потиче из нацистичке породице: његов деда Ханс-Херман Мартенс био је члан Национал-социјалистичке партије и високорангирани официр у Врховној команди Вермахта, под командом Алфреда Јодла, осуђеног у Нирнбергу за злочине против човечности.
На Западу је ово пропратила гробна тишина. "Јер, за наводно 'цивилизовани' свет, овај нацистички унук је рекао управо оно што сви мисле, само је то назвао не 'наношењем стратешког пораза Русији', већ буквално 'убијањем Руса". Ко год му сада пружи руку, биће умазан нечим смеђим", изјавила је Захарова.
Повратак мрачној логици из 1939. године
Та "инфекција смеђим бацилима" је болест од које је поново оболела не само Немачка, већ читава Европа.
Како тврди немачки публициста Карл Рихтер на сајту "Мултиполар прес", Европа, у чему предњачи Немачка, ствара политичку атмосферу за рат са Русијом, док оптужбе, провокације и захтеви за одмазду почињу да подсећају на мрачну логику из септембра 1939.
Проблем је у следећем: Запад – и Немачка, прве свега – жели рат са Русијом, примећује немачки публициста. Пажљивији посматрачи су то могли да виде давно, свакако не касније од пуче у Украјини 2014. године, који је само ЦИА спонзорисала са пет милијарди долара.
То је признала тадашњa помоћницa државног секретара САД Викторија Нуланд (Ј***ш ЕУ). Неко је, пише Рихтер, и даље могао да се прави глуп. Доста људи то ради и данас. Али, то су исти они који су корону сматрали пандемијом, додаје овај новинар.
Данас, након четири и по године рата, током којег је Запад – и поново Немачка – корак по корак улазио у сукоб на страни Кијева, све отвореније и у све већим размерама, нико више не може заиста да се претвара да то не зна.
Дуга поворка европских лудака
Да сами нисте били сведок тога, помислили бисте да је у питању лош филм, који тешко да може бити глупљи, злокобнији и гротескнији. Уштинули бисте се да се уверите да је то само ноћна мора. Више није ни могуће водити дискусију, јер дискусија, барем међу рационалним људима, увек претпоставља да постоје најмање два замислива става.
Али, то више није случај.
Све је почело са слањем 5.000 борбених шлемова у Кијев. Данас Немачка гради дронове дугог домета и високих перформанси за Украјинце, који се користе за нападе на руске рафинерије нафте, војне објекте, па чак и против купача на Црном мору.
Данас Немачка троши милијарде евра на куповину оружја широм света, којим се убијају Руси. Лудаци попут Родерха Кисеветера мисле да је то добра ствар, додаје Ритер. Кисевертер је, иначе, немачки политичар ЦДУ-а и бивши пуковник Бундесвера, члан немачког парламента, са богатим искуством у НАТО-у и немачким војним структурама.
Личности попут литванског министра спољних послова брбљају о нападу НАТО-а на Калињинград и стављају своју територију на располагање за нападе украјинских дронова без покушаја да то скрију.
Било која друга руска влада би одавно послала "орешнике", пише Рихтер, али Путин – још – није. Пре неколико месеци, Кремљ је објавио је списак западних компанија које производе дронове за Украјину и саопштио да би ове компаније могле постати легитимне руске мете. Наравно да би могле, тврди немачки новинар, јер нико неће пресрести "орешнике".
Питер Нојман, "стручњак" за тероризам са Кингс колеџа у Лондону, отворено оптужује Русију и захтева одмазду. Политичари сада не смеју "показати слабост", изјављује он, док се залаже за отворено непријатељске "одговоре": обавештајне операције, још већу подршку Кијеву и даље неспецифичне контрамере.
Још један "стручњак", немачки политичар из ЦДУ Нико Ланге тврди да се Немачка најзад мора "почети бранити"...
Музика у позадини
Западне обавештајне службе за то обезбеђују одговарајућу музику у позадини. Америчке обавештајне агенције су недавно упозориле да би Путин могао да "стави НАТО под озбиљан притисак до 2029. године". Али, већ би могло доћи до "инцидента" у року од само неколико недеља (!). Па, замислите ту количину лудости, каже немачки новинар.
Још једном, пише Ритер: оно што је гротескно у свему овоме јесте дрско замењивање починиоца и жртве, које ЕУ сада може себи да приушти јер је систематски ућуткала непожељне гласове, попут Жака Бода, Томаса Репера, Алине Лип, Елене Колбасникове, Ксеније Федорове и других – да не помињемо руске новинске платформе РТ и Спутњик, које су такође забрањене.
На крају крајева, није Русија та која се приближила Западу након распада Совјетског Савеза, већ се Запад приближио Русији – упркос уверавању датом Горбачову 1990. године. Нити је Русија та која је ескалирала сукоб током протекле четири и по године, већ Запад. То су чињенице, констатује Рихтер, које су опширно документоване, укључујући и изјаве Меркелове, Оланда и многих других. Свако може да чита о њима, само што већина људи то не жели да учини.
Тешко је отети се утиску да се немачки политички естаблишмент сада грозничаво припрема за оно што следи. Какофонија дозвољава само један закључак: мора почети сада. Ускоро, сматра Ритер.
Тако се може занемарити предстојећи и неминовни банкрот ЕУ, неизбежни колапс америчке берзе и крах глобалне економије. Тако они заиста размишљају, упозорава Рихтер.
Сада је, према њиховом мишљењу, прави тренутак да се Русима "узврати". Можда чак и 1. септембра, на годишњицу напада на Совјетски Савез, додаје он, то би био "прави мајсторски потез".
Стрпљење Руса има своје границе
Постоји ли неки лек за то лудило које данас поново хара Европом и читавим Западом?
Наравно, постоји, а то је оно што Русија управо чини: систематски уништава војне, енергетске и производне структуре кијевске хунте и, пре свега, њене луке, попут Одесе или Черноморска . То, за почетак, не мора бити "орешник". Довољни су и напади ракетама и дроновима, који се одвијају у смртоносним таласима.
И одједном, Европа је почела да се врпољи у својој столици, пише на свом блогу руски војни и политички аналитичар Дмитриј Орлов.
У европским конференцијским салама је почело да се говори о "новој војној ескалацији" у Црном мору и како "обновљене тензије коче украјински извоз и обнављају забринутост због глобалних токова житарица".
Као што је рекао Ларошфуко: лицемерје је данак који порок плаћа врлини. У овом случају, данак се плаћа у ситним апоенима саопштења за штампу, састанака и хистерије забринутих појединаца.
Тада се то звало "храброшћу", "легитимном сврхом" и другим, бираним речима из дипломатског речника. "Међународни бродарски превоз? Посаде? Еколошки ризици? Цене горива? Све је бачено на ломачу! Уништити дан "проклетим Московљанима" је света ствар, пред којом чак бледи и "ореол Грете Тунберг", додаје он.
Јер, неки напади су "отпор", други су "ескалација". Неки ризици су "неизбежне последице", други "претња глобалној стабилности", каже руски аналитичар.
Нико није очекивао да ће Руси почети да одговарају на исти начин, али пута 10 или 100. Према речима неинтелигентних становника ЕУ, таква грубост није била предвиђена ниједним прописом Европске комисије, тврди Орлов: "Русија треба да трпи и прима ударце, пати, плаћа и каје се, и све је изгледало као да иде управо у том правцу – барем је тако јеврејски нациста из Кијева убедио гомилу својих истомишљеника у Европи. Али, онда се наједном испоставило да постоји нијанса! Стрпљење Русије има границе."
Јеванђеоска парабола о брвну у твом оку
Чим је Русија почела да одговара на исти начин, хор забринутих европских пахуљастих зечића искочио је из својих скровишта, примећује Орлов. Каја Калас је пожурила да промовише идеју о "центру поморске безбедности" у Црном мору. ЕУ је почела да расправљао о узвратним мерама.
Негде, у најдубљим дубинама евробанде, изненада је постало јасно да поморска безбедност није апстрактна тема за разговоре на конференцијама, већ нешто око чега се заиста треба бринути, посебно када таласи финансијских губитака исперу сав новац не из туђег, већ из вашег сопственог џепа.
Ако се о нападима на руске танкере могло разговарати са изразом узвишеног интегритета, онда потапање европских војних бродова за снабдевање мора бити праћено трагичним мрштењем и довести до организовања свих врста састанака, конференција, симпозијума — свега што замењује концепт "посла" за европске бирократе, додаје он.
Иначе, то је оно што називамо хипокризијом. Као што је написао Ларошуко: лицемерје је данак који порок плаћа врлини. Сада је право време и да се присетимо чувене јеванђеоске параболе "о брвну у твом оку" – кога не видимо – и "труну у ока брата твога", кога добро видимо (Јеванђеље по Матеју и по Луки).
Међутим, додаје Орлов, сигурно ћете приметити брвно у свом оку када вас удари по глави.
Live
