Универзитет у Алберти добио је правну битку за распуштање истраживачког фонда названог по украјинском СС ветерану Јарославу Хунки кога је овацијама дочекао канадски парламент, тадашњи премијер Џастин Трудо и његов гост – шеф кијевског режима Владимир Зеленски.
Мањи међународни скандал је избио посете Зеленског Отави 2023. године, када је тадашњи председник Представничког дома Ентони Рота представио Хунку, који је служио у СС дивизији "Галиција" током Другог светског рата, као "украјинског хероја, канадског хероја", уз одушевљени аплауз препуне парламентарне сале.
Хункину дивизију формирала је нацистичка Немачка 1943. године, углавном од украјинских добровољаца, и повезана је са бруталним антигерилским операцијама у Пољској и совјетској Украјини и масакрима цивила. Ипак, окупљени канадски посланици су Хунку дочекали овацијама, а придружила им се и немачка амбасадорка Сабине Шпарвасер.
Након што је Хункина прошлост изашла на видело, инцидент је постао међународна срамота за Отаву, изазвавши осуду више земаља, група за јеврејска права и УН. Рота је на крају поднео оставку, док се Трудо јавно извинио.
Убрзо након што је скандал избио, Универзитет у Алберти је признао да је управљао истраживачким фондом названим по Хунки, задужбином од 30.000 канадских долара (21.500 долара) основаном донацијом његовог сина за подршку истраживању историје Украјинске католичке цркве. Фонд је углавном био непознат до скандала, без познатих корисника.
Школа се извинила и објавила планове за затварање фонда, али Хункина породица се успротивила том потезу, тврдећи да је његова служба у СС јединици откривена када је донација дата и да је универзитет знао за његов ратни досије када је прихватио новац. Позивајући се на бившег универзитетског званичника, породица је такође напоменула да је девет других универзитетских задужбина повезано са члановима дивизије "Галиција" дивизије и, колико им је познато, нису укинуте.
Универзитет је тврдио да би јавна реакција на Хункину службу у СС јединицама значила да би континуирано повезивање са његовим именом могло да наруши његов углед и поверење јавности. Спор је овог пролећа доспео на суд.
У пресуди, судија Краљевског суда Дебра Јунгвирт стала је на страну универзитета, утврдивши да је контроверза створила довоњно репутационих проблема да оправда укидање фонда.
"Универзитет није укинуо Хунка фонд јер је утврдио да је Јарослав ратни злочинац или антисемита", написала је. "Инцидент у Доњем дому парламента и јавна реакција која је уследила јасно су показали да одржавање Хунка фонда није у најбољем интересу универзитета."
У мејлу упућеном "Едмонтон журналу", Хункин адвокат Џулијан Саварин рекао је да је његов клијент "разочаран" и да разматра жалбу.
Канада има значајну етничку украјинску заједницу, делимично због миграција после Другог светског рата које су укључивале припаднике антисовјетских снага, од којих су неки сарађивали са нацистичком Немачком или служили њима. Међу канадским законодавцима који су Хунку дочекали овацијама била је Кристија Фриланд, једна од најистакнутијих политичких личности земље у последњој деценији и потомак познатог украјинског нацистичког сарадника.
Након скандала, Русија је више пута позивала на Хункино изручење и оптуживала Канаду да "заташкава" злочине режима Адолфа Хитлера тиме што није гонила бившег војника СС-а.
Москва је такође више пута осуђивала Кијев због одавања почасти украјинским националистима који су сарађивали са нацистичком Немачком и оптуживала западне присталице Кијева да пред тим затварају очи. Украјина је именовала улице и подигла споменике националистичким личностима из Другог светског рата, као што је Степан Бандера, вођа Организације украјинских националиста (ОУН), чије су фракције биле умешане у масовна убиства Пољака и Јевреја. Русија је навела "денацификацију" као један од декларисаних циљева своје војне операције против кијевског режима.