Ко је Шолцов човек из сенке: Вуче конце у влади, у сукобу је са Бербок

За немачког канцелара Олафа Шолца није важно ко води Министарство спољних послова, када жели да измени спољну политику земље само покуца на врата поред свог кабинета, пише "Политико".

Преко пута Шолцове канцеларије на седмом спрату зграде владе је просторија Волфганга Шмита, савезног министра за посебне задатке и Шолцовог најближег сарадника већ 20 година.

Упркос томе што је у великој мери непознат широј јавности, Шмит је најутицајнији званичник у Берлину, пише "Политико". Он је човек код кога долазе немачки и међународни политичари ако заиста желе да обликују политику канцелара. Он такође вуче конце на свим великим одлукама владе, укључујући и такозвану Зеитенвенде - епохалну, вртоглаву промену немачке спољне и безбедносне политике која је настала због руске војне операције у Украјини.

"Шмит је најважнија личност после Шолца јер му канцелар толико верује, слуша његово мишљење и поверава му толико задатака", рекао је Маркус Тонс, виши посланик из Социјалдемократске партије (СПД).

Када је амерички министар одбране Лојд Остин посетио Берлин прошлог месеца да разговара о томе што Немачка није била вољна да снабде Украјину тенковима, отишао је право код Шмита.

"Политико" тврди и да најближи Шолцов помоћник такође управља француско-немачким односима тако што директно разговара са главним саветником француског председника Емануела Макрона Алексисом Колером. Понекад се Шмит чак састаје са лидерима или потпредседницима из земаља попут Молдавије или Колумбије у канцеларији, ако Шолц није доступан.

Утицај Шмита (52) најбоље се огледа у томе што је кључни архитекта Зеитенвендеа, спољне политике чију ће прву годишњицу Шолц обележити током свог уводног говора на Минхенској безбедносној конференцији данас.

Шмитова посвећеност тој политици — која је Немачку, иако невољно, претворила у једног од најважнијих војних присталица Украјине — изложена је у тексту који је написао уочи догађаја, у којем говори о Немачкој као о поузданом партнеру који преузима одговорност.

Сукоб са Аналеном Бербок

Чињеница да Шмит игра тако кључну улогу у спољној политици је извор контроверзи усред жестоке свађе између Шолца и његове актуелне министарке спољних послова — Аналене Бербок из странке Зелених.

"Шмит жели да концентрише важне спољнополитичке документе у канцеларији", рекао је Антон Хофрајтер, виши посланик Зелених, који је у власти у коалицији са Шолцовим СПД-ом и Слободним демократама (ФДП). Јирген Тритин, портпарол Зелених за спољну политику, недавно је оптужио шефа канцеларије да покушава да успостави "министарство спољних послова у сенци".

Шмит је ове критике одбацио критике као бесмислице.

У разговору за "Политико" Шмит је бранио свој утицај на спољнополитичке одлуке и казао да је његова дужност као шефа канцеларије да, без мешања, окупи приоритете различитих министарстава и коалиционих партнера.

"Мој посао је, на крају крајева, и да помогнем да влада као целина функционише несметано и да је у доброј позицији. То укључује канцеларију која ради веома блиско и у духу поверења са свим одељењима", рекао је Шмит.

Он је истакао да жели блиску сарадњу са Министарством спољних послова јер је "наш заједнички интерес да немачка влада на међународном плану говори једним гласом., посебно у овим временима, то је посебно важно".

Шмит, који надгледа особље у седам одељења, рекао је да он није микро-менаџер, због чега већину формалних спољнополитичких контаката — као што је саветник за националну безбедност САД Џејк Саливан — води Јенс Плотнер, канцеларовог саветника за спољну политику, кога је Шмит лично ангажовао за тај посао.

Ипак, чак су и политичари из његовог СПД-а сагласни да је Шмит, који такође надгледа немачке домаће и стране обавештајне службе, човек који има пресудан значај у великим одлукама, у блиској сарадњи са канцеларом.

"Када помислите на све кључне одлуке прошле године — Зеитенвенде, специјални фонд од 100 милијарди евра за немачко војно наоружање, испоруке оружја Украјини — Шмит је ту играо централну улогу", рекао је Нилс Шмид, портпарол СПД.

Шмит се, међутим, суочио са критикама због спровођења, према мишљењу Запада, контроверзних одлука канцелара, међу којима је његово одбијање да пошаље немачке тенкове у Украјину.

Ово га је супротставило не само Зеленима, већ је нарушило и имиџ Немачке међу савезницима, посебно у источној Европи и на Балтику.

Шмит је покушао да одбаци честе позиве за испоруку немачких тенкова "леопард" упоређујући их са изјавама нациста током Другог светског рата о наводном "чудесном оружју".

Берлин је на крају променио курс и одобрио слање тенкова, инсистирање Шолца и Шмита да свој потез вежу за одлуку Вашингтона да пошаље сопствене тенкове довело је до критика да се Немачка потчинила САД и да је изгубљено драгоцено време за Украјину, јер је Немачка могла да испоручи тенкове много раније, као што је захтевала Бербок.

Министарство које води Бербок не само да је било потпуно по страни у вези са одлуком о тенковима, већ је такође било обавештено о промени политике веома касно, после других министарстава.