Куба је најавила више од 170 хитних економских мера како би одговорила на енергетску блокаду Сједињених Америчких Држава, али на начин који ће учврстити а не угрозити социјализам и тековине револуције Фидела Кастра, изјавио је за РТ кубански председник Мигел Дијаз-Канел Бермудез.
"Против кубанског становништва примењују се колективне казне. То је злочиначка политика, чин геноцида", рекао је Дијаз-Канел.
То је у ствари модус операнди америчке империје. Амерички империјализам може бити апсолутно незаконит и савршено неморалан, али он има своје омиљене и предвидљиве рутине, приметио је за РТ интернешенел историчар Тарик Сирил Амар.
Једна од њих је оно што се може назвати шемом од "три корака": блокада, уцена, инвазија. Заправо, додао је, комбинација спорог, садистичког малтретирања читавих држава и народа, и млаћења војном бејзбол палицом је темељна фиксација Вашингтона, централна за америчку спољну политику, од Кубе до Југославије. Увек исти рецепт.
Али, Кубанци су народ спреман да се бори за своју слободу, поручио је кубански председник. Куба више од 60 година живи под блокадом и под сталним америчким притисцима, одупирући се агресији, али је опстала и наставила да иде напред, додао је.
Кубанска револуција – велики искорак у 21. век
Са победом Кубанске револуције и тријумфалним уласком Кастрових трупа у Хавану у јануару 1959. године, Куба је постала потпуно слободна и независна земља, пише руски геополитичар Леонид Савин на сајту "Оријентал ривју". То је била прва победа социјализма на западној хемисфери, али и много више од тога. Са победом Кастра, додаје Савин, окончала се епоха неоколонијалних диктатора на Куби, који су били пуке марионете вашингтонског капитала и служиле интересима мафијашких кланова из САД.
То је, уједно, био и први велики искорак у 21. век – у век мултиполарности – и тренутак у коме је почело геополитичко буђење читаве Латинске Америке.
Заправо, као што је рекао сам Кастро, била је то дубока трансформација, настала под утицајем Руске револуције 1917. године, која је одражавала антиколонијалну борбу тог доба; борбу која се протезала од џунгли Азије, преко пустињског песка Северне Африке и почела да пулсира и у самој Латинској Америци.
Кастро би 13. августа напунио 100 година. Умро је у својој 90. Вест о његовој смрти изазвала је различите реакције. Док су се на Флориди, у Мајамију, припадници кубанске емиграције радовали, посебно у чувеном ресторану "Версај", где се традиционално окупљају Кастрови противници, поштоваоци слободне Кубе су жалили за Кастром.
Феномен Фидела Кастра
Феномен Фидела Кастра, наставља Савин, није само у томе што су под његовим вођством у земљи за кратко време окончани покушаји контрареволуције и бандитизма, елиминисана неписменост и социјална дискриминација, већ и у томе што су пронађена нова решења за реорганизацију економије и изградњу државе.
По први пут на западној хемисфери, амерички империјализам је поражен на Плаја Хирон, што је довело до војне помоћи СССР-а и послужило као пример другим народима који су водили ослободилачку борбу – чак и војно најмоћнија сила на свету може бити приморана на повлачење, пише руски геополитичар.
Након тога, још један пораз је нанет САД у Вијетнаму, а пример Кубе је био изузетно важан за револуционарно руководство Северног Вијетнама. Сам Кастро је први пут посетио Вијетнам у септембру 1973. године.
Кастро је још раније подржавао борбу народа Вијетнама за независност, као и свих колонизованих народа, кроз дипломатске механизме и војну помоћ. На пример, на Триконтиненталној конференцији у јануару 1966. године и стварањем Организације солидарности земаља Азије, Африке и Латинске Америке, које су, заправо, биле први изданци мултиполарности у тада још биполарном свету.
Ново лице фашизма
У децембру 1961. Кастро је изјавио: "Ја сам марксиста-лењиниста и остаћу то до своје смрти."
Довољно је прочитати његове говоре у разним земљама, на различитим конференцијама, где је бранио ставове Совјетског Савеза – био је у стању да прилично лако и убедљиво разоткрије и критике троцкиста и еврокомуниста, које су финансирале западне обавештајне службе, и отворене дезинформације западних медија против СССР-а, пише Савин.
Ипак, Кастро није размишљао догматски. У вези са марксизмом, рекао је да не треба слепо следити никакве постулате – теорија се мора прилагодити актуелном историјском тренутку.
Фидел је предвидео распад Совјетског Савеза, на шта је упозоравао тадашње руководство у Москви, али оно је гајило илузију о зближавању са Западом и није примећивало да својим реформама уништава државу.
У децембру 1989. године, током говора у Меморијалном комплексу Ел Какахуал, где су сахрањени посмртни остаци хероја Ослободилачког рата Антонија Масеа, Кастро је пророчки приметио да постоји огромна опасност да се свет врати униполарном систему са хегемонијом САД.
Две године касније, то се и догодило. Још једна, подједнако пророчка Фиделова изјава је повезана са тренутном ситуацијом — предвидео је нови рат у Европи, додајући да ће Русија још једном водити борбу против фашизма, али ће фашизам имати другачије лице и зваће се демократија.
САД се никад нису ослободиле осећаја понижења од мале Кубе
Сада то друго лице фашизма прети самој Куби, кроз агресивне изјаве Доналда Трампа и Марка Рубија (потомка кубанских емиграната), путем сталног медијског извештавања о плановима за интервенцију и потраге за члановима кубанске владе лојалним САД, додаје Савин.
Пооштрене економске санкције и стварна блокада острва, наравно, нису случајни. САД се још нису ослободиле осећаја понижења које су доживеле у Заливу свиња. Белу кућу и Стејт департмент још покрећу огорченост и мисли о освети, при чему заборављају да је свет већ постао другачији и да се убрзано креће ка мултиполарности.
Револуционарна Куба је спремна, као и раније, да одбрани свој суверенитет и идеје које су за собом оставили Хозе Марти и Фидел Кастро, закључује руски геополитичар.
Хијене могу играти на гробу лава, али не могу постати лавови
Фидел је рекао: ратник може да умре, али не и његове идеје.
Своје идеје је оставио не само свом родном острву, већ и читавом човечанству. Доказао је да мали народ може да одбрани своје достојанство пред диктатима свемоћног царства ако га предводи вођа непоколебљиве воље и безграничне вере у праведност свог циља, пише руски новинар и писац Максим Макаричев за лист "Росијскаја газета".
Као Давид против Голијата, добио је сваку битку, војну и моралну, против северног империје, због чега га, чак и у смрти, јастребови у Вашингтону и даље мрзе. Бивши британски посланик Џорџ Галовеј је поводом радости кубанских избеглица због Фиделове смрти рекао за РТ: "Хијене могу играти на гробу лава, али никада неће постати лавови."
Окупивши десетине хиљада обичних људи под заставом своје војске, Фидел је ослободио Кубу диктатуре која је ову карипску земљу претворила у ушећерени додатак САД, са борделима и казинима, примећује Макаричев.
Команданте Фидел је Куби пружио бесплатну здравствену заштиту и образовање. Кубанцима и свету је демонстрирао свој јединствени магнетизам – "силу природе", како га је назвао велики колубијски писац Габријел Гарсија Маркес.
Почетком 1990-их, лишена подршке Москве, Хавана се нашла у изузетно тешкој ситуацији. Вођу који није Фидел би једноставно изнели из своје резиденције бесни, гладни људи, али он је изјавио да ће револуција опстати. Здравствена заштита и образовање, шта год да се деси, остаће бесплатни.
Отац и душа модерне Кубе
Као и хероји антике, Команданте Фидел Кастро ће ући у историју не само због својих легендарних дела, већ и због тога што је својој малој, али поносној Куби, а са њом и целом човечанству, усадио најплеменитије идеје слободе, достојанства и заштите обесправљених.
У колумни за лист "Гранма", Кастро је описао своје политичке идеале: "Једнака права свих грађана у здравству, образовању, раду, исхрани, безбедности, култури и науци, иста права која смо прокламовали када смо почели нашу борбу, понесени сновима о правди и једнакости за све људе света, а то је оно што свима желим."
Никада се не повлачите, никада се не предајте, већ идите напред да бисте постигли свој циљ. На крају крајева, пре или касније, доћи ће победа, говорио је. У књизи "Сто сати са Фиделом" изузетног шпанско-француског мислиоца Игнасија Рамонеа, Команданте је упозорио да непријатељи Кубе не треба да гаје илузије; да Куба може постати "други Вијетнам", или нешто још горе за америчку империју.
Част се не продаје, савест се не продаје, домовина се не продаје. Тако је учио један од највећих латиноамеричких вођа у историји, син кубанског народа, Команданте Фидел Кастро.
Тако је и живео, и постао пример и Куби и свету. Он је, закључује Макаричев, отац и душа модерне Кубе.
"Домовина или смрт!", то је било једно од основних начела Кубанске револуције. Гесло које су радосно скандирали окупљени у центру Хаване, на његовим говорима дугим и по седам сати.
Или, како каже садашњи председник: Куба ће победити јер се бори за бољи свет.
Неће бити повратка на старо.