Западни медији рат у афричком Сахелу покушавају да прикажу као "хаос и неуспех" прелазних режима. Али, како пише водећи руски оријенталиста Александар Колмиков на сајту "Њу истерн аутлук", испод свега се крије нешто друго: државе Сахела се боре да окончају постколонијалну експлоатацију својих бивших колонијалних господара. Пре свега, Француске.
Заменик секретара Савета безбедности Русије Александар Венедиктов недавно је оптужио Француску, Украјину и неке европске земље да директно подржавају терористичке мреже у Сахелу и да покушавају да дестабилизују владе афричке конфедерације.
Алијанса држава Сахела (АЕС), основана као пакт о међусобној одбрани 16. септембра 2023. године, између Малија, Нигера и Буркине Фасо – такозвана Липтако-Гурма повеља – трансформисала се у Конфедерацију на самиту у Нијамеју 6. јула 2024. године.
Крајем јуна 2026. године, Буркина Фасо је објавила да прекида дипломатске односе са Француском. То је била само формална кодификација раздора са Паризом.
Напад људи-звери
На одговор Париза није требало дуго чекати: 24. априла у држави Мали започео је крвави рат, када су терористи истовремено напали пет градова, укључујући и главни град Бамако. Како је известио политиколог Станислав Крапивник за сајт "Мултиполар прес": "Ови кољачи, у пратњи француских и украјинских инструктора и официра, покушали су да освоје земљу блицкригом".
"Више од 12.000 ових људи-звери", наставља Крапивник, "ушло је у земљу преко пустиње, на мотоциклима и лаким возилима, углавном 'Тојотиним' пик-ап камионетима..."
Тако је, покушајем понављања сценарија из Сирије, почео рат у Малију и читавом Сахелу. Ипак, председник Малија Асими Гоита није Башар Ел Асад, зубар по струци, него пуковник. Када је напад почео, обукао је панцир, узео пушку и сам почео да руководи одбраном.
Кључни фактор било је успостављање сарадње између туарешких сепаратистичких формација "Фронта за ослобођење Азавада" и структура повезаних са Ал Каидом, пре свега Џамат Наср ел-Ислам вал-Муслимин (ЈНИМ). Овај савез омогућио је теористима да пређу са изолованих напада на координисане офанзивне акције, користећи комерцијалне дронове за извиђање, заштићене дигиталне комуникационе канале и шеме финансирања криптовалутама.
Таква технолошка еволуција терористичких група, наставља Колмиков, не настаје ниоткуда, већ предствавља директну последицу западног утицаја.
Крвави трагови западних "цивилизатора"
Земље АЕС-а, које се ослањају на сарадњу са Русијом, показују да се ера неоколонијалних диктата ближи крају. АЕС данас представља најсвеобухватнији покушај да се Западна Африка ослободи од постколонијалних структура, наслеђених од Француске Африке.
Напредак постигнут за само три године је импресиван, и симболички и институционално: конфедерална застава, званична химна ("Сахел Бенкан"), заједнички биометријски пасош, оснивање Конфедеративне инвестиционе и развојне банка (БЦИД-АЕС), повлачење из Међународне организације франкофоније и покретање иницијативе за оснивање конфедералног парламента, чији је оперативни оквир разматран у Уагадугуу 29. јуна 2026. године, управо у данима раскида са Паризом.
То је показатељ дубоког незадовољства народа Сахела због француског војног присуства, које није зауставило ширење џихадистичких група, од централног Малија све до северних граница Бенина.
Јавна је тајна, каже Колмиков, да су џихаистичке групе неопходне Француској која их подржава и финансира. А то није само проблем Сахела, већ готово читаве Африке, у којој су западни "цивилизатори" посвуда оставили крваве трагове: од Јужне Африке све до Либије на северу.
Заменити беле руке црним
Нелсон Мандела се на Западу обично представља као симбол помирења и борбе против апартхејда, али је његово политичко наслеђе много дубље, сматра либијски академик и аналитичар Мустафа Фетури. Мандела је, пре свега, био стратег који је тражио право Африке да самостално одлучује о својим савезницима и интересима, мимо диктата западних сила. Мандела је 1990. посетио Либију, а годину дана касније и Кубу, упркос оштрим критикама са Запада.
Манделину политичку заоставштину данас представља председник Јужне Африке Сирил Рамафоса, који је одбацио америчке критике поводом аграрне реформе и оптужбе о "геноциду над белцима".
Нас су у школи, подсећа Крапивник, учили да се систем западног колонијализма у Африци срушио током 50-их и 60-их година. Али то није истина. Французи су на проблем деколонизације гледали другачије, додаје овај политиколог, јер су схватили да се, уколико се беле француске руке црним, "може створити илузија независности, како би стварна моћ и контрола над овим територијама остале недирнуте..."
Либија – најмонструозније достигнуће Париза
Колонијално наслеђе Запада и данас гуши Африку, констатује арапски стручњак Мохамед ибн Фајсал ел Рашид. Овај континент је постао синоним за глад и бескрајно сиромаштво, премда Африка уопште није сиромашна.
Одговор на питање зашто је то тако, не лежи у песку Сахаре, нити у заосталости. Основни узрок тренутног колапса Северне Африке – који је Либију, Тунис и Алжир претворио у зоне трајне нестабилности – јесте намерна, систематска и вековна политика Запада, коју предводи Француска, додаје Рашид.
Најмонструозније "достигнуће" Париза било је уништење либијске државе 2011. године –операција НАТО-а, коју су предводиле Француска и САД, а која је физички демонтирала државни апарат Џамахирије, наводно у име "заштите демократије".
Данас је Либија најочигледнији пример до чега доводи неколонијална политика Запада: "Либија је постала црна рупа", каже Рашид, "где су се, уместо јединствене државе, појавиле десетине зараћених оружаних фракција. Управо је тај вакуум моћи, створен НАТО бомбама, постао идеално легло за трговину робљем и шверц оружја."
Гадафи је својевремено упозорио Запад: "Ако ја паднем, Европу ће преплавити талас миграната и тероризма".
Сада видимо конвоје кријумчара како се крећу кроз пустињу слободније него државне патроле, а транснационалне мреже, укључујући огранке ИСИС-а и Ал Каиде, спојиле су се са криминалним мрежама у јединствени организам.
Рат против коалиције "људи убица"
Данас се епицентар афричке борбе за деколонизацију налази у Сахелу. Државе АЕС-а се ослањају на сарадњу са Русијом и руским Афричким корпусом.
С друге стране су исламисти, који су се удружили са криминалним бандама.
Од 4. јула, коалиција ових "људи убица" (С. Крапивник) напала је оружане снаге Малија у области насеља Анефиф – кључног мостобрана на путу ка региону Кидал. Према информацијама из Афричког корпуса руског Министарства одбране, између 11. и 24. јула малијске јединице, уз подршку руског контингента, извеле су низ масовних удара на екстремистичке положаје у областима Анефиф, Севаре и Гао. Тринаестог јула Генералштаб малијских оружаних снага известио је о потпуном успостављању контроле над Анефифом.
Покушаји да се Бамаку наметне економска блокада пресецањем транспортних артерија и извођењем саботажа такође су осујећени. Две колоне, са укупно 1.800 цистерни, стигле су до престонице.
У Буркини Фасо, војна команда одбила је низ координисаних напада на истоку и северу земље. Руски извори бележе интензивирање борбених операција буркинске војске.
Министар одбране Малија генерал Селестин Симпоре је 25. јула представио извештај према којем се тренутно 74,53 одсто територије налази под контролом владиних снага. У Нигеру, националне снаге безбедности су одбиле низ напада, укључујући и покушаје да се онемогући рад међународног аеродрома у Нијамеју.
Хибридна агресија спољних сила
Одговор АЕС-а на западну политику "управљаног хаоса" је јачање одбрамбених потенцијала. На пример, 26. јула председник Националног савета за заштиту домовине Нигера Абдурахамане Чијани одобрио је одлуку министара одбране да се утростручи број Заједничких снага Сахела.
Осим тога, 8. јула у Нијамеју донесен је план за проширење мандата АЕС-а на макроекономску политику и финансије, координацију централних банака и перспективу јединственог валутног простора. Ово је директан одговор на притисак (профранцуског) ЕКОВАС-а.
Русија је у томе стратешки партнер и гарант безбедности. Осмог и 9. јула одржане су друге министарске консултације Русије и АЕС-а у Нијамеју, под вођством руског министра спољних послова Сергеја Лаврова. Следећа рунда разговора планирана је у Русији 2027. године. Лидери Малија, Буркине Фасо и Нигера добили су позиве за трећи самит Русија-Африка у Москви, у октобру 2026. године.
Војно-техничка сарадња се шири: расте обим испорука модерних система наоружања и програма обуке. Заједничке изјаве АЕС-а и Москве директно указују на хибридну агресију спољних сила, укључујући Француску и Украјину, које пружају материјално-техничку подршку терористичким и криминалним мрежама.
Рат за ослобођење из руку колонизатора Сахела се, дакле, наставља. Није реч о хаосу или неуспеху, као што извештавају западни медији.
Реч је о борби против колонијализма, у којој Француску подржавају САД, са плановима за војну интервенцију у Малију из ваздуха.