Тихи успон Кине у новој борби за моћ на Блиском истоку

Скоро шест месеци након почетка рата са Ираном, Блиски исток поново открива стару истину: када се велика сила уплете у дуготрајан сукоб, мале и средње државе почињу да траже осигурање.

То је оно што чини савез из Меке, нови одбрамбени споразум између Саудијске Арабије, Турске и Пакистана, важним. Саудијска Арабија је желела заштиту, Турска је желела упориште, а Пакистан је желео новац. Кина је добила сва три.

Савез је потписан у Саудијској Арабији, али човек који би могао имати највише користи није ни путовао у Меку: Си Ђинпинг.

Равноправност и мултилатерализам: Шта је Сијева Иницијатива за глобално управљање

Кина, пише за "Јерусалим пост" Одед Аилам, виши истраживач Јерусалимског центра за безбедност и спољне послове, не мора да постане регионални добављач безбедности. Довољно је да Пекинг прода камере, дронове, ракете, луке и фабрике.

Древни кинески војни стратег Сун Цу је написао да вешт командант покорава непријатеља без борбе. Пекинг не мора да замени Пету флоту САД, да успостави десетине база у Заливу или да обећа да ће умрети за Ријад. Кинески модел боље функционише када Американци плаћају рачун за безбедност, а Кина прикупља комерцијалне приходе.

Нови Блиски исток више није подељен само између иранских пријатеља и непријатеља. Подељен је између оних који производе енергију и оних који одлучују поред ког извора енергије је најбезбедније стајати.

У том контексту, Кина не жели победнички Иран, јер би претерано моћан Иран могао да дестабилизује Залив и угрози енергетске руте. Нити жели поражени Иран, који остаје добављач енергената, дипломатски партнер и противтежа америчкој моћи. Кина жели Иран довољно јак да преживи, али довољно слаб да му је потребан Пекинг.

Пакистанска веза

Ту на сцену ступа Пакистан.

Безбедносни однос између Пекинга и Исламабада је изузетно дубок. Значајан део војних капацитета Пакистана ослања се на кинеску технологију; ловац JF-17, на пример, производ је кинеско-пакистанске сарадње.

Ако Пакистан постане централни стуб новонастале безбедносне архитектуре Залива, Кина добија кључ зграде без потребе да потписује сопствени уговор о закупу.

Системи наоружања захтевају одржавање, резервне делове, софтвер, обуку, комуникациону инфраструктуру и надоградње. Земља која испоручује војну платформу стога продаје више од хардвера; ствара однос који може трајати 20 година.

Ако Саудијска Арабија, Пакистан и Турска на крају развију заједничке капацитете у области дронова, противваздушне одбране, обавештајних служби или комуникација, Кина ће већ имати уграђену предност кроз Пакистан.

Економска корист

Међутим, било би погрешно посматрати овај развој искључиво кроз војну перспективу. Највећа награда Кине је економска.

Залив је и критичан извор енергената за Кину и огромно тржиште за инфраструктуру, технологију, електрична возила, телекомуникације, вештачку интелигенцију, луке и војну опрему. Док државе Залива настоје да смање своју зависност од Сједињених Држава, траже додатне добављаче.

Кина нуди нешто чему је тешко одолети: она не говори владама како да воде своје земље нити захтева идеолошко усклађивање. Спремна је да изгради луку, телекомуникациону мрежу и фабрику дронова.

Зашто Америка губи "меку моћ": Пекинг има бољи имиџ од Вашингтона у већини земаља

Према подацима објављеним у Израелу, трговина Кине са Саудијском Арабијом и Уједињеним Арапским Емиратима достигла је приближно 108 милијарди долара са сваком земљом у 2025. години. Из перспективе Пекинга, Залив није геополитичка споредна ствар; то је посао вредан стотине милијарди долара.

Продаја дрона доноси приход само једном. Изградња фабрике, снабдевање њеним компонентама, обука инжењера, ажурирање софтвера и обезбеђивање резервних делова могу осигурати купца за целу генерацију.

Питање Тајвана

Што Залив постаје компликованији и што Вашингтон мора да посвети више ресурса заштити база, савезника и бродских путева, то Пекинг добија више стратешког простора за дисање у Источној Азији.

Кина може да настави своју асертивну активност око Тајвана и широм Индо-Пацифика док је глобална пажња подељена између неколико конкурентских криза.

Кинеска пословица каже: "Када дувају ветрови промена, неки граде зидове, док други граде ветрењаче."

Израел гради одбрамбене системе. Иран гради ракете. Саудијска Арабија гради савезе. Сједињене Државе покушавају да очувају стари поредак.

А Кина?

Кина свима продаје ветрењаче.