Свет
Зашто Америка губи "меку моћ": Пекинг има бољи имиџ од Вашингтона у већини земаља
Истраживање америчког Пју рисрч центра (Pew Research Center) је показало и да кинески председник Си Ђинпинг има већу подршку од америчког председника Доналда Трампа у 22 од 36 испитаних земаља
Све већа конфронтација коју Вашингтон води на међународној сцени, као и нови сукоби у које су Сједињене Америчке Државе укључене, довели су до тога да се све више земаља приближава Кини.
Према најновијем истраживању америчког Пју рисрч центра (Pew Research Center) Кина има повољнији имиџ од Сједињених Држава у 27 од 36 земаља, преноси РТ на шпанском језику.
Истраживање је показало и да кинески председник Си Ђинпинг има већу подршку од америчког председника Доналда Трампа у 22 од 36 испитаних земаља.
У седам европских земаља – Немачкој, Грчкој, Италији, Холандији, Шпанији, Шведској и Великој Британији – Си има предност над Трампом од најмање десет одсто када је реч о поверењу грађана у поступање у вези са светским питањима.
Највећи проценат испитаника који позитивно гледају на Кину забележен је у Пакистану, где њен имиџ позитивно оцењује 90 одсто грађана, док САД најбољу оцену имају у Израелу, где их позитивно оцењује 81 одсто испитаника.
Посебно је занимљиво то што Кина сада има бољи имиџ и у појединим европским земљама, иако су оне традиционални савезници Вашингтона. Сличан тренд бележи се и у Мексику и Канади, најближим суседима САД.
Један од разлога за промену односа према две силе могао би да буде и различит приступ Вашингтона и Пекинга. Док Вашингтон све више прибегава политичком и економском притиску, Пекинг настоји да свој утицај гради кроз трговину, инвестиције, технологију, културу и дипломатске односе.
Иако то не значи да је Кина преузела место Сједињених Америчких Држава као водеће светске силе, овакве промене могле би у наредним годинама да имају значајне последице по глобални однос снага.
Уколико се тај тренд настави, Кина би могла да стекне све већу предност управо у области у којој су Сједињене Америчке Државе деценијама биле најјаче – у способности да свој утицај шире привлачношћу, а не само политичким и економским притиском.
Вашингтон губи "меку моћ"
Мада су Сједињене Америчке Државе деценијама имале велику предност над Кином када је реч о такозваној "мекој моћи", та предност Вашингтона последњих година све је мање изражена.
Иначе, појам "мека моћ", који означава способност једне државе да остварује своје циљеве не притиском и принудом, већ привлачношћу свог модела, културе, вредности и начина живота, увео је амерички политиколог Џозеф Нај.
Колумниста "Фајненшел тајмса" Гидеон Рахман указује да Кина убрзано повећава свој културни утицај. Док је раније у том погледу заостајала за Јапаном, познатим по анимеу, и Јужном Корејом, чији је К-поп освојио свет, ситуација се сада мења.
Колумниста истиче да популарност ТикТока, раст туризма и све већа присутност кинеских аутомобилских брендова доприносе ширењу утицаја Пекинга широм света.
Наглашава да Кина све већу пажњу посвећује и технологији. Њен модел вештачке интелигенције ДипСик објављен је као софтвер отвореног кода, што је допринело његовом брзом ширењу широм света.
Пекинг истовремено настоји да додатно ојача односе са земљама у развоју – у априлу је Кина укинула царине на производе из свих афричких земаља, што представља значајан контраст у односу на трговинску политику Вашингтона.
Рахман као пример промене односа према кинеским производима наводи и аутомобилско тржиште у Европи.
Он указује да је продаја Тесле у Европи током 2025. године нагло пала, док кинески произвођачи, попут Омоде и Џекуа, све више освајају европско тржиште.
Америка плаћа цену своје политике
Професор Универзитета Харвард Стивен Волт сматра да је политика Вашингтона последњих година додатно допринела слабљењу америчке "меке моћи".
Према његовој оцени, рестриктивна имиграциона политика, као и повлачење САД из различитих међународних организација, негативно утичу на слику Америке у свету.
Волт сматра да је администрација Доналда Трампа усмерена на постизање брзих и видљивих резултата, али да такав приступ често доноси краткорочне ефекте и може да наруши дугорочни утицај Вашингтона.
Он подсећа да су неки од највећих успеха америчке спољне политике били управо засновани на "мекој моћи".
Међу њима наводи оснивање НАТО-а, Маршалов план и покрет за грађанска права, који су допринели јачању америчког угледа и привлачности широм света.
С друге стране, Волт указује на низ неуспеха америчке спољне политике који су били повезани са претераним ослањањем на војну силу – од Вијетнама, преко ратова у Ираку и Авганистану, до интервенције у Либији.
Live
