Амерички председник Доналд Трамп верује у свет у којем САД немају савезнике већ само сателите, пише колумниста лондонског "Фајненшел тајмса" Мартин Вулф.
Он подсећа да је прошлог месеца Трамп најавио смањење обима војних вежби са Јужном Корејом, а неколико дана потом и потпуну економску блокаду Ирана. Онда су пропали трговински преговори са Канадом, између осталог због америчког оспоравања канадских прописа о очувању француског језика. Трамп је 28. августа објавио "највећи нафтни споразум у историји света" према којем ће САД добити 55 одсто контроле над компанијом у Венецуели која располаже са 17 нафтних поља капацитета 65 милијарди барела. И све то у распону од само две седмице.
Понашање САД само по себи није изненађујуће, пише Вулф, али открива да Трамп живи у свету у којем Америка нема савезнике већ само вазале, а може да ради шта хоће, где хоће, кад хоће и коме хоће. То је свет у коме важи једино моћ и у којем само Америка има моћ — а она је тренутно у рукама само једног човека, који је притом и силеџија, пише енглески колумниста.
Вулф подсећа да није одувек било тако. Цитира одломке из мемоара Дина Ечисона, шефа америчке дипломатије од 1949. до 1953, у којима објашњава да су САД хтеле да из хаоса "подигну слободну половину света а да притом не разбију свет у парампарчад" и како је чудо да су у томе углавном успели.
Према Вулфу, свет је почео да сања о миру и благостању када је пропао СССР као "последња европска империја" а "слободна половина" света победила у Хладном рату. Док су се Ечисонови мемоари звали Присутан при настанку, каже колумниста ФТ, Трампови би требало да се зову Присутан при нестанку, "не зато што је лично одговоран за смрт тих снова, већ зато што је он човек који тренутно закива последњи ексер у њихов ковчег".
Ова четири Трампова поступка прошлог месеца показују да је свет данас "непредвидив и безаконит", каже Вулф и додаје да Трамп није његов творац, али јесте његов главни покретач.
Британски новинар се чуди како се амерички председник усуђује да има "веома добре односе са Ким Џонг Уном", "тоталитарним комунистичким диктатором", иако је 37.000 Американаца погинуло у Корејском рату (1950-1953). Јужна Кореја је највеће економско чудо света, а "Фридом хаус" је тренутно сматра бољом демократијом од САД, наводи Вулф. Америчке војне вежбе досад нису довеле до обнављања Корејског рата, али би њихово укидање то могло да постигне, додаје он.
Трговински рат са Канадом почива на "типично трамповским уверењима" да Канада није суверена земља, да је трговински суфицит превара и да сталне промене трговинске политике немају цену. Све то води у хаос, наводи Вулф, али за Трампа је хаос прилика а не проблем.
Како тврди колумниста ФТ, Америка не може да победи у трговинском рату против Канаде, а постоји шанса да се он претвори у прави рат.
Што се обнове рата против Ирана тиче, он одавно више не личи на оно што је Вашингтон обећао на почетку, у фебруару. Отварање Ормуског мореуза је неизвесно, а не назире се никакав позитиван дугорочни исход за САД и њихове савезнике, у Заливу или другде.
Вулф сматра да нове санкције против Ирана неће помоћи, јер је "ирански режим" досад издржао све америчке притиске и ратове, а зна шта ће да се деси ако икада изгуби власт. Уосталом, Вулф цитира економисту Пола Кругмана, Кина ће се побринути да до економског слома Ирана не дође.
Споразум са Венецуелом Вулф назива "повратком у колонијализам из 19. века". Ако су се многи у Венецуели радовали када је председник Николас Мадуро завршио иза решетака, ваљда су се надали демократији а не новом колонијалном господару.
"У покушају разумевања Трамповог погледа на свет, не треба да тражимо идеје или принципе", пише Вулф. "Он је у ствари антитеза поретка створеног после Другог светског рата".