Према најновијим анкетама, мање од 12 одсто Немаца подржава савезну владу у Немачкој, коју предводи канцелар Фридрих Мерц (ЦДУ). Алтернатива за Немачку (АфД) убедљиво је победила на изборима у регији Саксонија-Анхалт и освојила 43,8 посто гласова. И у многим другим немачким покрајинама, у којима ће се ускоро одржати избори, подршка АфД-у прелази 40 одсто.
Саксонија је некад била део Источне Немачке, односно, Демократске Републике Немачке (ДДР). Међутим, како пише "Дојче веле" (ДВ), Саксонци су посебан народ, кога Немци (између осталог), исмевају и због њиховог дијалекта: "Онај ко тако говори, кажу у остатку Немачке, сигурно нема две чисте у глави".
Можда баш због тога, многи Саксонци и данас више имају осећај припадности Источној, а не Западној Европи. Тако се може објаснити и другачији поглед на ствари, када је, на пример, реч о политици санкција према Русији.
Саксонци су посебан народ
"Увек ти Саксонци", пише немачки публициста Хенрик Беме, "који се не дају ућуткати!" Управо у Саксонији се налазе корени немачке социјалдемократије. И додаје: "Ти Саксонци су једноставно посебан народ."
Заправо, немачки инжењер је рођен у Саксонији, пише ДВ. Технички универзитет у Кемницу и данас је на светском гласу. Саксонија је пре Другог светског рата била најјачи индустријски регион у Немачкој. Први немачки ауто-концерн настао је у Цвикауу. Текстилна индустрија, машинство, електротехника – по свему томе, Саксонија је увек била на самом врху.
Ипак, Саксонија је данас претежно рурална држава, која је постала је симбол свих проблема са којима се управо суочава читава немачка привреда. Први међу њима је губитак конкурентности.
Саксонци су 2022. године први осетили економску кризу. После ескалације сукоба у Украјини, више од 11.000 људи изгубило је посао у производном сектору. Прошле године, БДП државе се смањио за читавих 0,2 посто. Незапосленост у Саксонији је у јулу ове године досегла 8,1 посто, што је далеко изнад националног просека од 6,4 одсто.
То, уз све проблеме са којима се данас суочава бивша Источна Немачка.
Тектонски потрес у Немачкој
У јесен 1989. године, немири који су довели до пада Берлинског зида нису започели у Берлину, Бранденбургу или Мекленбургу, већ у Саксонији. Људи су изашли на улице у Лајпцигу, Плауену и Дрездену, а не у Берлину, Шверину или Потсдаму. Немачко уједињење започело је у Саксонији.
Ипак, Саксонци и даље имају осећај да о њима одлучују други, да им попују Западни Немци, који имају главну реч у државним институцијама. Саксонска привреда из доба ДДР-а потпуно је уништена. Процењује се да је, у првим годинама после уједињења, нестало 80 одсто радних места у индустрији. "На тај начин је потпуно уништена конкуренција Западу – а то се, једноставно, не заборавља", констатује ДВ.
Чак је и немачки канцелар морао да ово призна да се десио "тектонски потрес нашег партијског система". "Ово потреса нашу странку (ЦДУ) до самих темеља", изјавио је Мерц за "Билд", и додао: "Не можемо једноставно да наставимо као да се ништа није догодило – ни ја, а ни савезна влада."
Мерцу се привиђају руски дронови...
А то је, примећује италијански писац Андреа Марћиљано за сајт "Електомагацине", очигледно лош знак за Мерца, иначе најслабијег канцелара у целокупној немачкој историји. Заправо, тврди он, то је "јасан предзнак предстојећег исељења за Мерца".
Порука је савршено јасна, додаје Марћиљано: неопходно је прекинути ратоборни курс немачке политике и обновити дијалог Берлина са Москвом, као што је то предложило и неколико чланова из владајуће ЦДУ.
Али Мерц не може да промени своју политику, јер је он запосленик "Блек рока", који служи интересима високих финансија, а не интересима немачког народа. Управо зато Мерц, каже Марћиљано, он, и то веома неспретно, "предузима акције и открива лешеве неактивних 'руских' дронова", што би требало да оправда уништење немачке економије и државе благостања.
Зато се Мерцу сада привиђају руски дронови. Немачка влада је, уз велику помпу, објавила да је на тлу Немачке открила два руска дрона и да је ухапсила Руса и Белоруса, за које се сумња да су агенти Кремља.
Како додаје Марћиљано, шта на то из Москве могу да му кажу, осим: "Шта, дођавола! Да смо хтели да вас нападнемо, напали бисмо вас, не бисмо оставили пар покварених дронова на депонији..."
Заиста, Мерцова прича је пуна рупа и једноставно не држи воду, каже Марћиљано. Чак и у Европи, сумње у Мерову причу о фантомском руском нападу су, најблаже речено, веома озбиљне и бројне.
Штавише, велики део Немачке и остатак света му се данас смеје.
Горка лајпцишка шала
Како у уводнику пише сајт "Фондација стратешке културе" (СЦФ), нови немачки трик под лажном заставом у Лајпцигу јесте знак очајања банкротираног политичког система.
Ратнохушкачки бубњеви ударају све гласније, мистериозни дронови лете око европских престоница, док медији преносе приче о руским агентима и терористичким заверама. Сведоци смо система сличног оном из Орвеловог дистопијског романа "1984". А то је, додаје овај сајт, лет маште који Европу води право у рат.
Иронично је да права прича о тероризму била претња кијевског режима да ће обарати цивилне авионе у руском ваздушном простору, коју је изрекао Зеленски. Али, о овом стварном скандалу, европске владе, медији и НАТО нису ништа саопштили. У томе се састоји горка лајпцишка шала: играње на карту рата није обична игра. То чини рат неизбежним, уколико се европски грађани не пробуде из дистопије.
Стварни проблем је, наравно, много крупнији од Мерцовог рејтинга у Немачкој. Реч је о много широј, европској политичкој кризи. И француски председник Макрон, италијанска премијерка Мелони, као и пољски Туск, придружили су се гласном хору...
Реч је о томе да читава Европа хрли ка економској имплозији, јер је антируска политика уништила економске темеље индустрије и друштва. Стотине милијарди евра усмерено је на подршку неонацистичком у Украјини, закључује СЦФ, док се режим у Кијеву, упркос наоружању и новцу са Запада, налази на ивици пораза.