Шефица европске дипломатије Каја Калас улази у све отворенији сукоб са европским престоницама у тренутку када се њен институционални положај све више доводи у питање.
Каласова је претрпела још један политички пораз, након што су државе чланице осујетиле њену најновију иницијативу за формирање експертске групе за европску одбрану, у тренутку када њена дипломатска служба трпи све већи притисак да спроведе реформе. Ова епизода показује како Каласова понекад покушава да прогура одређене иницијативе без неопходне политичке подршке, пише "Јуроњуз".
Италија је предводила противљење иницијативи. Француска и још неколико земаља такође су се успротивиле експертској групи, наглашавајући да о њој није било разговора на министарском нивоу и да је већина европских влада била затечена овом иницијативом. Притисак је био толики да је ЕЕАС био приморан да откаже иницијативу.
За ЕЕАС, чињеница да је иницијатива била експертског и саветодавног карактера значила је да није било потребно да све земље буду заступљене. Ипак, иницијатива је наишла на противљење са више страна: земље које су биле заступљене противиле су се изабраним именима, док су земље које су изостављене негодовале јер нису имале своје место за столом.
Према мишљењу дипломатске службе, ЕУ мора да убрза припреме за одбрану или ризикује да буде затечена неспремна, али неке државе чланице, чини се, одуговлаче уместо да предлажу нове идеје.
"Као бивша премијерка, она потцењује колико државе чланице желе да буду консултоване о питањима спољне политике", рекао је један дипломата.
Иронично, такав недостатак консултација са њеном политичком базом догађа се у тренутку када се улога Каласове све више доводи у питање у Бриселу и другим кључним европским престоницама.
Шефица дипломатије ЕУ више пута је улазила у сукоб са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен око питања ко усмерава спољну политику Уније. Фон дер Лајенова је инсистирала на ономе што је назвала "геополитичком Комисијом" и повремено настојала да ојача своју позицију у међународним питањима.
Овај лични и институционални сукоб све се више преплиће са поновљеним позивима на реформу начина на који ЕУ креира спољну политику. У најновијем француско-немачком предлогу разматра се могућност да се ЕЕАС стави под надлежност Комисије, али уз истовремено проширење његових овлашћења.
Након неформалног састанка министара спољних послова ЕУ у Ирској прошле недеље, Каласова је одбацила овај предлог, рекавши да постоји широка подршка садашњем институционалном уређењу, иако се сви слажу да би оно могло бити боље спроведено.
"Проблем који је поменуло много држава чланица јесте то што би, уколико онда све пребацимо у Комисију, нарочито мале државе чланице изгубиле контролу над спољном политиком. Државе чланице јасно су ставиле до знања да не желе да изгубе контролу над спољном политиком", изјавила је Каласова.
Ово није био први пут да се чинило да Каласова покушава да прогура одређену политику без неопходне политичке подршке држава чланица. Прошле године предложила је пакет војне помоћи Украјини вредан 40 милијарди евра, који су лидери ЕУ одбили.
Каласова није непозната када је реч о дипломатским гафовима. У мају је рекла да су САД евакуисале своју амбасаду у Кијеву због упозорења на непосредни руски напад, али је Вашингтон оспорио ту тврдњу. Истог месеца изазвала је нове критике након што је, како се чинило, упоредила Кину са болешћу.