Лидери ЕУ сукобиће се око будућности Каје Калас и њене дипломатске службе на самиту пре краја године, открива документ до којег је дошао портал "Еурактив".
Ова спорна институционална дебата наћи ће се у врху политичке агенде након што су Немачка и Француска затражиле темељну реформу Европске службе за спољне послове (EEAС), коју предводи Каласова, као и да се о томе расправља пре краја 2026. године.
У документу до којег је дошао "Еурактив", Париз и Берлин су изнели визију према којој би се EEAС – служба са 5.000 запослених, од којих је сваки трећи дипломата упућен из националне службе – у великој мери интегрисао у Европску комисију.
У поверљивом дипломатском предлогу наводи се да је то неопходно како би се омогућила "снажнија, бржа и координисанија" спољна политика ЕУ.
Заједничку иницијативу која је састављена у августу и која је представљена уочи прошлонедељног састанка министара спољних послова, првобитно је припремила Немачка, а затим је допуњена сугестијама Француске.
Немачка је своје идеје претходно изнела у посебном документу.
Поређење ова два документа открива значајне нијансе у ставовима Немачке и Француске, што указује на то да се два главна града не слажу око обима улоге коју би Каласова требало да има.
Француско-немачки документ изричито позива на то да Каласова постане "извршна потпредседница" Комисије – што изостаје у немачком документу будући да је циљ Берлина да ојача председничку улогу Урсуле фон дер Лајен, некадашње немачке министарке одбране.
У француско-немачком документу се такође наводи да "високи представник/потпредседник мора коначно добити овлашћења да преузме своје одговорности утврђене Уговором."
Заједнички документ такође предвиђа да би део "језгра" Европске комисије – јединице за спољну политику у оквиру Генералног секретаријата – требало да подлеже истим националним квотама за кадровску попуну које се већ примењују на EEAС, према којима би најмање трећина особља требало да потиче из националних дипломатских служби.
То би значајно повећало контролу коју националне владе могу да врше над креирањем спољне политике ЕУ и отворило врата "мотора" Комисије националним дипломатама, што је захтев Француске. Ова дискусија – која сама по себи представља најзначајнију институционалну дебату још од усвајања Лисабонског споразума ЕУ – повезана је са преговорима о буџету за период 2028–2034. године, чија се кулминација очекује на маратонском самиту у децембру.
Каја Калас је покушала да поврати контролу над процесом реформи, оштро критикујући француско-немачки план као непопуларан међу земљама ЕУ. Она је прошле недеље изнела став да би свако јачање њене улоге унутар Комисије у пракси било неоствариво, с обзиром на то да председник Комисије "заправо одлучује" о спољној политици.