Ирак крајем септембра чекају два важна рока: завршетак вишедеценијског америчког војног присуства и најављено разоружавање оружаних група које нису под пуном контролом државе. Док се америчке снаге повлаче према плану, најмоћније шиитске оружане формације јасно поручују да оружје неће предати.
Преосталих неколико стотина америчких војника требало би да напусти север Ирака до 30. септембра, потврдио је амерички војни званичник. Већина ће бити премештена у Јордан и друге земље региона, а заједно са њима биће повучена и војна опрема, укључујући системе противваздушне одбране.
Тиме се завршава мисија која је, у различитим облицима, трајала више од две деценије. Америчке снаге извршиле су инвазију на Ирак 2003. без мандата Савета безбедности УН и свргнуле Садама Хусеина, повукле се 2011, а три године касније вратиле на позив Багдада како би учествовале у борби против Исламске државе.
Вашингтон и Багдад договорили су 2024. постепено окончање мисије након што је Исламска држава углавном сведена на раштркане "успаване ћелије".
Амерички војни званичник наводи да би после повлачења са Багдадом могао да буде договорен нови облик "нормалне билатералне безбедносне сарадње", али још није познато шта би она конкретно подразумевала.
Американци одлазе, шта ће бити са милицијама?
Багдад је повлачење Американаца повезао са решавањем једног од најосетљивијих унутрашњих питања – разоружавањем милиција. Међутим, најутицајније групе блиске Техерану не показују намеру да положе оружје.
Катаиб Хезболах, Харакат ел Нуџаба и Катаиб Сајид ел Шухада одбациле су такву могућност или поставиле услове које ће ирачке власти тешко моћи брзо да испуне.
"Међу фракцијама апсолутно не постоји одлука о предаји оружја и ми нисмо предали никакво оружје", изјавио је представник једне од милиција која подржава Иран.
Међу њиховим захтевима су стављање курдских Пешмерга под контролу централних власти, као и протеривање иранских курдских опозиционих група и Радничке партије Курдистана (ПКК) са ирачке територије.
"Након успостављања тих параметара разговараће се о регулисању оружја, а не о његовој предаји", поручио је званичник милиције.
Ирачки аналитичар Саџад Џијад оцењује да нема много дилеме шта ће се догодити до краја месеца.
"До 30. септембра неће бити разоружана ниједна група", рекао је он.
Влада у Багдаду зато, уместо потпуног разоружавања, покушава да оружане формације стави под контролу државе. Многе од њих већ припадају Снагама народне мобилизације (ПМФ), које су формално део ирачких оружаних снага, иако поједине фракције често делују самостално.
План Багдада је да милиције предају ракете и друго оружје великог домета централној команди ПМФ-а, док би појединачне формације биле распуштене и стављене под јединствену команду ПМФ-а и ирачке војске.
Шта остаје после Американаца?
Питање будућности милиција додатно добија на значају због рата САД и Ирана. Групе које подржава Техеран нападале су америчке и са њима повезане циљеве у Ираку и региону, а сарађивале су и са јеменским Хутима.
У Вашингтону зато постоји забринутост да би ирачке милиције и после одласка америчких војника могле да нападају циљеве у Саудијској Арабији, Јордану и Израелу. Ипак, америчка администрација засад не намерава да због тога одложи повлачење. Један од разлога је и процена да ће одласком војника из северног Ирака бити смањена њихова изложеност нападима.
Највише забринутости због дана после показују власти ирачког Курдистана. Одласком Американаца биће повучени и њихови системи ПВО, док су Иран и њему блиске групе раније нападали курдске циљеве који нису били повезани са америчким присуством – од енергетских објеката до седишта регионалних власти.
Багдад зато најављује набавку нових система ПВО из Јужне Кореје, Турске и САД, који би требало да штите читав ирачки ваздушни простор, укључујући Курдистан.
Амерички војници ће, по свему судећи, 30. септембра отићи према плану, али њиховим одласком неће нестати последице више од две деценије америчког војног присуства. Багдад сада покушава да питање наоружаних снага формација решава унутар сопственог безбедносног система, док ће повлачење САД неминовно променити однос снага у Ираку и ширем региону.