Више од деценије рата, ваздушних удара и поморске блокаде није успело да сломи јеменске Хуте.
Напротив, покрет против којег су у различитим периодима војно деловале Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Сједињене Државе, Велика Британија и Израел данас располаже стотинама хиљада бораца, балистичким и крстарећим ракетама, дроновима и противбродским оружјем којим може да угрози нафтну инфраструктуру Залива и један од најважнијих светских поморских праваца.
Према извештају стручњака УН из 2024. године, Хути су до тада регрутовали чак 350.000 бораца.
Поређења ради, 2015. године, када се Саудијска Арабија укључила у грађански рат у Јемену, процењивало се да имају око 30.000 бораца.
Управо је 2015. означила почетак дуготрајне саудијске војне интервенције, након што су Хути заузели велики део северног и централног Јемена, укључујући престоницу Сану. Ријад је већ тада страховао од стварања добро наоружаног савезника Ирана непосредно уз своју границу.
Током наредних седам година Саудијска Арабија извела је бројне ваздушне ударе, али они нису довели до пораза Хута. Ни копнене снаге јеменске владе и јужних сепаратиста нису успеле значајније да их потисну, па су линије фронта остале углавном непромењене до примирја 2022. године.
Један од разлога њихове отпорности је географија Јемена. Хути контролишу велику и планинску територију на којој могу да распрше борце, оружје и војну инфраструктуру, што знатно отежава њихово уништавање из ваздуха.
Други важан фактор је подршка Ирана и његових регионалних савезника.
Према стручњацима УН, Хути су добијали експертизу, обуку и софистицирано наоружање. Иран негира да их наоружава, али су у бројним пошиљкама намењеним Јемену заплењивани иранско оружје и компоненте, док је извештај УН документовао широке војне везе Хута са Ираном и његовим савезницима.
Хути данас располажу балистичким и крстарећим ракетама и различитим типовима беспилотних летелица, од којих многе подсећају на иранске моделе. Њихов домет омогућава нападе на државе Персијског залива и Израел. Истовремено, противбродским ракетама и поморским дроновима могу да угрожавају бродове у Црвеном мору.
Иако се верује да Иран обезбеђује неке од најсавременијих компоненти, попут система за навођење, Хути су временом развили способност да значајан део наоружања производе у самом Јемену. Због тога могу релативно јефтиним ракетама и дроновима да нападају далеко скупље циљеве и приморавају противнике да троше скупоцене системе противваздушне и противракетне одбране.
Мајкл Најтс, директор истраживања у компанији "Хорајзон енгејџ", Хуте описује као "најпосвећенијег, идеолошки најчистијег и најагресивнијег" међу регионалним савезницима Ирана.
"Оно за шта је либанском Хезболаху било потребно 20 година, Хути су развили за пет", оценио је Најтс.
Ни касније америчке и британске ваздушне операције нису успеле да униште њихове војне капацитете.
Током интензивиране америчке кампање наредне године, око 2.000 комада муниције употребљено је против више од 1.000 циљева. Само употребљена америчка муниција коштала је више од 750 милиона долара, док су Хути уништили седам америчких дронова, вредних више од 30 милиона долара по летелици.
После америчких удара Хути су пристали да обуставе нападе на америчке бродове, али су наставили нападе на Израел. Касније су поново почели да нападају Саудијску Арабију и прогласили блокаду саудијског поморског саобраћаја.
Поред иранске помоћи и сопственог војног развоја, јачању Хута допринела је и слабост њихових противника у Јемену. Професор Универзитета у Отави Томас Жуно истиче да је међународно призната јеменска влада "фрагментисана, слаба, нејединствена и корумпирана" и да су Хути годинама систематски користили те слабости.
Снаге које им се супротстављају и даље су подељене између формација лојалних влади коју подржава Саудијска Арабија и јужних сепаратиста које подржавају Уједињени Арапски Емирати. Те снаге су се међусобно сукобљавале још у јануару, док су Хути последњих недеља напредовали ка Баб ел Мандебу, стратешки важном мореузу који повезује Црвено море са Аденским заливом.
Тако су Хути после више од деценије рата не само опстали већ су вишеструко повећали број бораца, изградили ракетне и беспилотне капацитете, развили сопствену производњу оружја и стекли могућност да угрожавају нафтну инфраструктуру и неке од најважнијих светских поморских рута. Истовремено, досадашње ваздушне кампање показале су ограничену способност да трајно ослабе њихову војну моћ.