Сукоб у Украјини, као и рат на Блиском истоку, показали су европским државама да релативно мале залихе скупог и технолошки напредног наоружања нису довољне за дуготрајне сукобе високог интензитета.
Због тога европске војске и одбрамбена индустрија све више траже јефтиније ракете и пресретаче који могу да се производе у много већим количинама, преноси Ројтерс.
"Ако мислите да у свом арсеналу имате довољно крстарећих ракета, вероватно их немате", рекао је Даглас Бари из Међународног института за стратешке студије.
Европска одбрамбена индустрија годинама је била усмерена на производњу релативно малог броја веома софистицираних система. Сада се, уз напредно оружје великих произвођача попут "Локид Мартина", МБДА и "Рајнметала", тражи и наоружање које је довољно ефикасно, али знатно јефтиније и погодно за масовну производњу.
"Велики ратови воде се бројношћу, а не чудотворним оружјем", оценио је истраживач Стокхолмског међународног института за истраживање мира Маркус Шилер.
Један од највећих проблема представља цена пресретања јефтиних дронова.
Компаније сада покушавају додатно да смање цену такве одбране. Технички директор "Франкенбурга" Андреас Баперт сматра да би трошак успешног пресретања требало спустити са чак 20 милиона на један до два милиона евра. Украјински "Фајер поинт" намерава да развије пресретач балистичких ракета који би коштао мање од милион евра – приближно четвртину до шестину цене америчког пресретача за систем "патриот".
Нови јефтинији системи, међутим, нису замишљени као замена за најсавременију противваздухопловну одбрану.
Док је ракета ПАК-3 система "патриот" пројектована за пресретање балистичких ракета и напредних борбених авиона, већина јефтинијих система развија се пре свега за уништавање дронова, крстарећих ракета и других мање сложених претњи.
Промена приступа већ је видљива и у набавкама. Холандија је у јуну за Украјину наручила 700 крстарећих ракета "рута блок 2" од европског стартапа "Дестинус", у послу вредном 250 милиона евра. Британско Министарство одбране истовремено је доделило почетне уговоре компанији "Кембриџ аероспејс" за пресретач "скајхамер".
Главни проблем за Европу, међутим, више није само развој новог оружја, већ способност да га произведе у довољним количинама.
"Изазов за Европу није у томе што технологија не постоји. Већи изазов представљају индустријски капацитети, односно способност да се системи производе, квалификују и обнављају у обиму који захтевају савремени сукоби", рекао је оснивач "Дестинуса" Михаил Кокорич.
Компаније зато убрзано повећавају производне капацитете. "Кембриџ аероспејс" планира да до краја првог квартала следеће године достигне производњу од 2.500 пресретача месечно, док "Франкенбург" циља производњу до 100 ракета дневно.
Ипак, повећање производње не зависи само од новца. Неопходно је обезбедити ракетне моторе и друге критичне компоненте, добити потребна одобрења и изградити производне линије способне за серијску производњу.