Свет
Непријатна истина: Зашто би ЕУ могла двапут да изгуби у случају против Алишера Усманова
Случај који је блок водио против тајкуна био је климав, а медијске куће су морале да измене хиљаде чланака
ЕУ је подељена по питању да ли укинути санкције руском бизнисмену Алишеру Усманову. Савезници Брисела у Кијеву нису задовољни, али алтернатива – правни сукоб – могла би да доведе у питање целокупан систем санкција овог блока.
Амбасадори земаља чланица ЕУ састали су се у понедељак како би разговарали о случају Усманова. Према наводима "Јуроњуза", Француска се залагала за уклањање Усманова са "црне листе" у замену за то да Азербејџан ослободи двојицу наводних француских шпијуна.
Ирска, која тренутно председава ЕУ, предложила је да се Усманов и Михаил Фридман – још један руски бизнисмен – уклоне са листе санкционисаних, под условом да ЕУ продужи режим санкција Русији на 36 месеци уместо уобичајених шест.
Након друге рунде преговора у понедељак, која се одужила дубоко у ноћ, представници ЕУ нису успели да се договоре о уклањању Усманова и Фридмана са листе. То значи да није постигнут договор ни о продужењу санкција које је блок увео.
Усманов се налази у средишту расправе која би могла да сруши један од кључних стубова политике ЕУ када је реч о санкцијама усмереним против појединаца.
Као веома успешан предузетник у последњим годинама постојања Совјетског Савеза, овај руско-узбекистански бизнисмен је током брзе приватизације деведесетих година преузео компаније у сектору металургије и рударства, 2006. године ушао у свет медија куповином руског листа "Комерсант", а током наредне деценије увећао своје богатство низом промишљених улагања у компаније као што су "Епл", "Твитер" и "Фејсбук".
Усманов, за кога се верује да је седма најбогатија особа у Русији са имовином вредном више од 16 милијарди долара, нашао се под санкцијама ЕУ четири дана након ескалације сукоба у Украјини 2022. године.
Медији у ЕУ: Непоуздани извори
Према речима адвоката Усманова, Брисел је све своје "разлоге и доказе" за увођење санкција овом милијардеру црпео из "објава у масовним медијима и на друштвеним мрежама".
У писму упућеном Европском савету прошлог месеца, правни тим Усманова тврдио је да су ти докази пред судовима у свих 27 држава чланица ЕУ доказани као лажни.
Још 2022. године, Усманов је покренуо широку кампању судских спорова против новина и других медија који су погрешно извештавали о његовим пословним везама са руском владом и описивали га као "Путиновог омиљеног олигарха".
Усманов је добио спорове против немачког листа "Франкфуртер алгемајне цајтунг" (ФАЗ), који је тврдио да он користи своје богатство "у интересу или по налогу Кремља", против немачког јавног емитера АРД, који га је повезивао са "шемом подмићивања", као и против луксембуршке медијске куће "Медиахуис", која га је означила као власника санкционисане суперјахте заплењене у Хамбургу.
Међу његовим другим правним победама су и пресуде против часописа "Форбс", немачког листа "Тагешпигл", аустријског "Куријера" и швајцарског "Блика"; сви они су се у својим причама о везама Усманова са Кремљем ослањали на лажне тврдње покојног активисте и противника Кремља Алексеја Наваљног.
Европски савет на удару оптужби
Од 2022. године, како се наводи у писму његових адвоката, исправљено је више од 3.200 чланака о Усманову, а 1.300 је уклоњено у 60 земаља. Упућено је готово 100 опомена пред тужбу и захтева за обуставу спорних активности, а уклоњено је 58.000 објава и огласа на интернету који су се односили на овог бизнисмена, при чему су се многи од њих "ослањали на наратив Савета".
У међувремену, Европски савет је тихо уклонио најмање 18 докумената из својих "доказних пакета" против Усманова, наводи се у писму.
"Талас повлачења навода и брисања информација – који долази од истих оних извора који су коришћени као основ за одлуку о увођењу санкција – мора се прихватити као доказ који иде у прилог невиности", написали су адвокати Усманова.
"Укратко, наводи који су коришћени за задржавање Усманова на листи санкционисаних лица дискредитовани су и оповргнути у свих 27 држава чланица ЕУ."
Дилема ЕУ
Суд правде ЕУ је већ одбацио два покушаја Усманова да уложи жалбу на одлуку о његовом стављању на "црну листу".
Одбацујући други покушај прошлог септембра, суд је пресудио да се одлука Савета о санкционисању Усманова заснивала на "конкретном, прецизном и доследном" скупу доказа.
Међутим, чак је и "Политико" – медиј који бриселска елита радо користи за пласирање информација – известио да су "доказни материјали" коришћени за оправдавање санкционисања личности попут Усманова често "на брзину састављени" и засновани на "климавим доказима".
"Политико" је, иначе, 2023. године открио да су докази против руског бизнисмена Григорија Березкина потицали из чланака које је написао чет-бот као и са веб-сајта под називом "Руски злочини", чији су аутори били непостојећи новинари. Један од досијеа са доказима позивао се на оглас у руском часопису о стилу живота и кувању, док се други ослањао на украјински сајт са трачевима. Березкин је тог септембра уклоњен са црне листе ЕУ.
Од тада је са листе уклоњено више од десетак појединаца.
Задржавање Усманова на листи могло би да изложи ЕУ новим правним изазовима и могло би довести до тога да још више поверљивих досијеа Савета ЕУ постане јавно доступно. Потврда да је велики део доказа непоуздан можда је охрабрила готово 3.000 појединаца и правних лица, које је Брисел санкционисао због сукоба, да и сами покрену правне спорове.
Но, закључује РТ интернешенел, низ правних победа које је Усманов извојевао над најугледнијим медијима западне Европе шаљу важну поруку ЕУ: све док верује у оно што сама себи говори о Русији и Русима, правно тло на којем стоји изузетно је климаво.
Live
