Четири године после експлозија које су на дну Балтичког мора тешко оштетиле гасоводе "Северни ток 1" и "Северни ток 2", једна од највећих мистерија насталих од почетка Специјалне војне операције можда је близу суднице, али близу епилога свакако није.
Оно што је 26. септембра 2022. почело као готово потпуна непознаница, праћена експресном оптужбом, па и осудом Запада да је за све одговорна Русија, данас је предмет конкретне оптужнице немачког тужилаштва.
И у тој оптужници није наведена ниједна веза са Русијом, већ, погађате – директна повезаност са Украјином и њеним безбедносним службама.
Истрага је стигла до групе украјинских држављана која је, према тврдњама немачких органа, користила једрилицу "Андромеда" како би дошла до гасовода и поставила експлозив.
Једном од осумњичених, Сергеју Кузњецову, 14. октобра требало би да почне суђење пред Вишим покрајинским судом у Хамбургу.
То би могло да пружи одговоре на нека од питања која су четири године остала отворена. Ипак, оно најважније и даље стоји – чак и ако се утврди ко је поставио експлозив, да ли ће бити утврђено и ко је операцију наредио?
Експлозије које су промениле енергетску карту Европе
У раним часовима 26. септембра 2022. у Балтичком мору регистровани су необични сеизмички догађаји, а убрзо су откривена велика цурења гаса на "Северном току 1" и "Северном току 2", у близини данског острва Борнхолм.
Три од четири цеви два гасовода биле су тешко оштећене. Данске и шведске власти касније су утврдиле да није реч о хаварији, већ о намерно изведеној саботажи.
"Северни ток 1" годинама је био једна од најважнијих рута за снабдевање Немачке руским гасом, док је "Северни ток 2" био завршен, али никада није пуштен у комерцијални рад.
Експлозије зато нису значиле само уништавање инфраструктуре вредне милијарде евра – физички је прекинута једна од најзначајнијих директних енергетских веза Русије и Европске уније.
Још један сегмент антируске хистерије
Запад је, по сада већ устаљеној матрици, без икаквих доказа одмах оптужио Русију, што је Москва одмах одбацила уз образложење да Русија не би имала интерес да уништава инфраструктуру преко које је могла да извози гас у Европу.
Руски званичници су сумњу усмеравали према Сједињеним Америчким Државама и њиховим савезницима, подсећајући и на изјаву америчког председника Џозефа Бајдена из фебруара 2022. године да, у случају руског напада на Украјину, "Северног тока 2 више неће бити" и да ће Вашингтон "бити у стању да то учини".
Посебну пажњу изазвао је текст америчког истраживачког новинара Симора Херша из фебруара 2023. године. Позивајући се на анонимни извор, Херш је тврдио да су операцију организовале САД, да су експлозив поставили амерички рониоци током војне вежбе БАЛТОПС 22 и да је Норвешка помогла у операцији.
Убрзо се, међутим, појавио други траг. Немачки медији почели су да извештавају о групи која је за операцију користила изнајмљену једрилицу "Андромеда".
Украјински траг и прва оптужница
Према реконструкцији немачког тужилаштва, група је у септембру 2022. изнајмила "Андромеду" у Немачкој користећи лажна документа, а потом отпловила према подручју Борнхолма. Истражитељи су на пловилу пронашли трагове експлозива.
Истрага је током наредних година идентификовала више украјинских држављана за које се сумња да су били део групе.
Међу њима је Сергеј Кузњецов, бивши припадник украјинских оружаних снага, којег немачко тужилаштво сумњичи да је био један од координатора операције. После хапшења у Италији и изручења Немачкој против њега је подигнута оптужница, а суђење би требало да почне 14. октобра.
Адвокат оптуженог изјавио је да немачко тужилаштво сматра да је саботажа гасовода "Северни ток" извршена по наређењу украјинских владиних агенција.
Ове године ухапшен је и украјински држављанин Владимир Журављев, којег немачко тужилаштво описује као обученог рониоца и сумњичи да је учествовао у постављању експлозива.
После четири године истраге тако први пут постоје конкретни осумњичени, оптужница и судски поступак. Међутим, оно главно недостаје – питање налогодаваца и државне одговорности.
Москва инсистира на проналажењу налогодаваца
Русија је више пута покретала питање "Северног тока" пред Саветом безбедности УН и тражила међународну истрагу – реакција није било.
Предлог из 2023. године да генерални секретар УН предложи формирање независне међународне комисије није добио потребну подршку у Савету безбедности.
Москва је истовремено критиковала националне истраге Немачке, Данске и Шведске због, како је тврдила, недостатка транспарентности и искључивања Русије из процеса.
Данска је саопштила да је несумњиво утврђено да је реч о намерној саботажи, али да нема довољно основа за покретање кривичног поступка у тој земљи. Шведска је истрагу затворила због ненадлежности, уз напомену да је Немачкој предала материјал који може бити коришћен као доказ.
"Четири године након терористичког напада без преседана на највећи објекат европске гасне инфраструктуре, кључна питања о извршиоцима, налогодавцима и онима који су имали корист од диверзије и даље остају без одговора. Наставља се споро трагање за 'жртвеним јарцима'. Тема се потискује из фокуса јавности", изјавио је амбасадор Русије у Немачкој Сергеј Нечајев.
Нечајев је истакао да није реч само о глобалној техногеној катастрофи, чије су последице, поред губитака инвеститора од више милијарди, уништења изграђених гасовода и фактичког укидања табуа на нападе на објекте критичне цивилне инфраструктуре, већ и највеће испуштање метана у историји, које је нанело огромну штету животној средини.
Руски представник у УН Дмитриј Пољански говорио је о могућности да се јавности представе људи који су можда учествовали у нападу, али који, по оцени Москве, нису могли сами да организују операцију таквих размера. Русија зато инсистира да се утврде не само непосредни извршиоци већ и наручиоци и организатори саботаже.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је у јулу да би државе Европске уније случај "Северног тока" требало да имају у виду и приликом разматрања односа са Украјином и њеног приближавања ЕУ.
Истовремено је оценио као парадоксално да Немачка наставља војну помоћ Кијеву док њени органи истражују напад на инфраструктуру од великог значаја за Немачку.