Свет
Варшава је амерички агент утицаја у Европи: Сан о "Великој Пољској, од мора до мора"
Крајем 18. века Пољска је престала је да буде континентална сила од било каквог значаја. Тридесетих година прошлог века, далеке империјалне силе у које су пољски лидери полагали наде биле су Британија и Француска. У корену ове кобне заблуде лежала је пољска фантазија о њеној припадности Западу, који је, међутим, и даље презирао Пољаке као Словене
Пољска је спремна за оружани сукоб са Русијом, изјавио је недавно министар спољних послова те земље Радослав Сикорски. "Урадићемо оно што смо увек радили", додао је у интервјуу за Си-Би-Ес њуз.
Пољаци ће урадити оно што увек раде, увек са истим епилогом. Заменик председника Савета безбедности Руске Федерације Дмитриј Медведев му је одговорио: "То је делимично тачно, али је (Сикорски) заборавио да дода: 'И сваки пут смо губили.' Тако је било 1612. године. Тако је било и касније – током подела Пољске у 18, 19. и 20. веку..."
"Тешко јадној, несрећној Пољској! Ниједна земља у Европи – и готово нигде другде – није имала тако неспособно вођство као што је то случај са Пољском", примећује политиколог Стивен Карганович за сајт "Фондација стратешке културе".
Пољски снови о "победи"
Сикорски је, подсећамо, у Кијеву изјавио да постоји надмоћ у војним авионима над Русијом у односу 10 према један, и додао да Пољска "прилично брзо" може поразити Русију.
То су, наравно, бесмислице. Сикорски је говорио о војним питањима у која се очигледно не разуме, а то је, чак и на Западу, постало предмет општег подсмеха.
"Шеф пољске дипломатије Сикорски не схвата да ће, у случају да Пољска укључи у војна дејства против Русије, наша земља употребити цео арсенал снага и средстава којима располаже, а пољска државност ће престати да постоји за два до три дана", упозорио је помоћник руског председника Николај Патрушев.
Пољаци обнављају своје нездраве амбиције, додао је Патрушев, у шта спада стварање "Пољске од мора до мора" и успостављање "санитарног кордона" против Русије, како би оградиле Европу од митске руске претње.
Сикорски се одавно сврстао међу политичке кловнове
На конференцији у Кијеву, Сикорски се потпуно обрукао, наставља Карганович, и то му није први пут. Након што су "неидентификовани саботери" дигли у ваздух гасовод "Северни ток", Сикорски је се захвалио својим прекоокеанским покровитељима (ова објава је после обрисана), што је, као што се и очекивало, довело читаву Европу, укључујући и Пољску, у веома тешку економску ситуацију.
Последице прекида јефтиног и поузданог снабдевања Европе руским енергентима данас су, након три године, очигледне. Постале су још очигледније, каже овај политиколог, када је Саудијска Арабија – чија су постројења за прераду сирове нафте или тешко оштећена или уништена – обавестила европске купце да у догледној будућности не треба да очекују никакве испоруке.
Па, да ли је потребно још нешто додати о визионарском државништву Радослава Сикорског и његовој изузетној геополитичкој мудрости, пита Карганович.
Сикорског се већ одавно, каже овај политиколог, сврстао међу политичке кловнове – што он заиста и јесте. Он је, заправо, пише Карганович, "неспособна будала". Али, на несрећу Пољске, Сикорски није нимало усамљен случај.
Заиста, тешко јадној, несрећној Пољској.
"Пољски муџахедин"
Ко је Радослав Сикорски? Према западним медијима, он је "бистар момак" који је рођен под срећном звездом.
Сикорски, звани Радек, емигрирао је у Велику Британију у јуну 1981. Након што је у децембру 1981. у Пољској уведено ванредно стање, 1982. године му је у Британији одобрен политички азил. Студирао је филозофију, политичке науке и економију на колеџу Пемброк универзитета у Оксфорду.
Потом следи вртоглава новинарска каријера. Као дипломац колеџа Пембрук, Сикорски је радио као дописник за многе водеће западне медије; између осталих, и као ратни извештач из Авганистана, о чему сведочи и документарни филм под насловом "Пољски муџахедин: Радослав Сикорски".
Изабран је у клуб "Булингдон", ексклузивно друштво, чији су чланови били и будући британски премијер Дејвид Камерон, будући министар финансија Џорџ Озборн и будући премијер Борис Џонсон.
Сикорски је и члан управног одбора организације Билдерберг, чијим заседањима редовно присуствује, заједно са својом супругом Ен Еплбаум, утицајном америчком историчарком и новинарком, опсесивно везаном за тему Русије и Хладног рата.
У јеку европске дужничке кризе, у новембру 2011. године, Сикорски је Немачку назвао "незаменљивом нацијом" Европе и позвао је да преузме водећу улогу у спасавању евра и понудио помоћ Пољске.
Године 2012. уврштен је на листу "100 водећих светских мислилаца", коју објављује часопис "Форин полиси". Године 2014. затичемо га на кијевском "Евромајдану", у друштву Виталија Кличка, Арсенија Јацењука, Олега Тјагнибока...
Међутим, Патрушев се сећа да је Сикорског упознао пре много година и да га је шеф пољске дипломатије изненадио својим непознавањем историје и Русије. "Радосно је изјављивао да никада није био у Санкт Петербургу, да нема појма о Исакијевском сабору и другим знаменитостима тог града", присетио се помоћник руског председника.
Сикорски се са историјом Русије и Совјетског Савеза упознао искључиво из западних извора из доба Хладног рата. Заиста, потребна је велика храброст да се неко хвали сопственим незнањем.
Дилентатизам пољских чаробњака
Сикорски није ништа ново у тужној пољској историји, у којој је Пољска, нажалост, увек бирала погрешну страну.
Један од упечатљивих примера је Јозеф Бек, министар спољних послова у годинама непосредно пред немачки напад на Пољску, којим је започео Други светски рат.
Према мишљењу британског историчара А. Џ. П. Тејлора, ову катастрофу је у великој мери проузроковала тврдоглавост и дилетантизам Јозефа Бека, тадашњег пољског "чаробњака за спољну политику". За пољски народ, Беково име требало би да буде синоним за катастрофу, примећује Карганович, али се овог имена не сећају припадници генерације ТикТока.
У свом капиталном делу о овој теми, под насловом "Узроци Другог светског рата", Тејлор се усредсређује на два кључна момента. Током 1939. године, Бек је, према британском историчару, чинио све да Пољска одбије свако компромисно решење са Немачком у спору око Данцига. У томе је успео, али то је изазвало узбуну у Берлину, чији су предлози – према Тејлоровом мишљењу – до тада били прилично умерени.
Беков скривени мотив био је да обезбеди британске и француске гаранције у случају немачке агресије. Бекове мегаломанске претензије о Пољској као великој сили, сматра Тејлор, довеле су до потписивања пакта о узајамној помоћи. За Бека, то је била "једина основа коју би прихватила свака земља која држи до себе".
Пољски рецепт за самоуништење
Остатак приче је добро познат, примећује Карганович: "Мегаломански потез Бека, којим је желео да Пољска наступи као 'велика сила', доживео је катастрофалан неуспех. Последице Бекових погрешних процена довеле су до уништења пољске државе, бруталне окупације, разарања епских размера и непотребног губитка милиона пољских живота."
Ароганција Јозефа Бека и његова дилетантска неспособност да политичке одлуке заснива на реалним проценама стварне снаге Пољске данас се на злокобан начин огледају у непромишљеном понашању његовог савременог наследника – Радослава Сикорског.
Али, то је константа историје модерне Пољске, која је, крајем 18. века, три пута подељена. Сада код Сикорског видимо исти симптом: лоше процене стварних пољских снага, које треба да осигура склапање илузорних савеза са веома удаљеним силама, које Пољској, наводно, гарантују безбедност.
Кобна илузија о припадности Западу
Крајем 18. века Пољска је престала је да буде континентална сила од било каквог значаја и на крају је потпуно изгубила државност.
Тридесетих година прошлог века, далеке империјалне силе у које су пољски лидери полагали наде биле су Британија и Француска. У корену ове кобне заблуде лежала је пољска фантазија о њеној припадности Западу, који је, међутим, и даље презирао Пољаке као Словене.
Како додаје Карганович: "Све што су ти наводни савезници видели у Пољској било је обиље топовског меса за њихове ратове – и ништа више."
Данас владајућу илузију представља НАТО, који ласка пољском самољубљу из потпуно истих разлога, припремајући Пољску да постане нова Украјина, закључује овај аутор.
Како је својевремено писала Хана Арент: "Само безумље може диктирати политику која очекује да ће је заштитити нека удаљена империјална сила и истовремено одбија добронамерне суседе."
То је тема за размишљање за сваког будућег члана пољске владе – по могућности, пре него што ступи на дужност.
Пољску нико не воли...
Данас је Пољска постала амерички агент утицаја у Европи, сматра пољски политиколог Матеуш Пискорски. Она је принуђена да купује (пре)скупи амерички гас и, такође прескупо, америчко наоружање. За тај новац, каже Пискорски, могли бисмо да решимо неколико озбиљних социјалних проблема, попут повећања плата медицинском особљу и школским наставницима.
Пољску нико не воли, каже Пискорски: "Сви само желе да зараде новац на пољским фобијама и исуше пољски буџет."
Распиривање непријатељства према једином блиском суседу – Русији – са којим Пољаци деле многе заједничке особине, у ствари је облик самопорицања: порицања сопствене историје, културе и наслеђа.
То заправо значи да ће Запад и убудуће наставити да презире Пољаке као Словене и да истовремено подстиче њихове дубоко укорењене страхове од свог великог источног суседа.
Све до поновног пољског слома.
Live
