Ветрови побуне дувају Немачком: Мерцов велики пад

Саксонија-Анлахт, Мекленбург-Западна Померанија, Берлин... То су савезне државе у којима је Мерцова ЦДУ дословце збрисана. Немачки канцелар је оценио да пораз у североисточној покрајини Мекленбург-Западна Померанија представља "катастрофу", јер његова странка није успела да пређе чак ни цензус.

Мерц је тиме потврдио свој статус најнепопуларнијег канцелара у читавој историји послератне Немачке. Неки други државник би у таквим околностима распустио савезну скупштину и расписао нове изборе, и тако барем сачувао образ. Не и Фридрих Мерц.

Мерц у јавности после изборног дебакла: Признао пораз, али не да фотељу

"Он не жели ни да чује за оставку и намерава да спроведе своје реформе, које су непопуларне колико и он сам. Притом, нико више не верује да ће успети да остане на власти до краја мандата", пише француски "Либерасион".

Како преноси британски "Сандеј тајмс", Мерц нема много пријатеља у политици. Један од најоданијих је Торстен Фрај, његова десна рука у Бундестагу, који већ неко време неуморно понавља да ће његов шеф пребродити кризу и да је промена на челу владе последње што је овој земљи сада потребно.

Посљедња линија одбране канцелара

У Берлину, међутим, превладава мишљење да све то делује очајнички, као посљедња линија одбране канцелара, који је остао без енергије, идеја и подршке. Ако је неке идеје икад и имао.

И у космополитском и изразито "не-немачком" Берлину, АфД је остварио резултат који се може назвати изузетним, будући да више од четвртине Берлинаца има двојно држављанство и да је град суштински мултикултуралан, при чему етнички Немци чине тек нешто више од мањине.

Такође, у Берлину је СПД, који је дуго владао престоницом од скоро четири милиона становника, претрпео толико тежак пораз да је завршио на петом месту. Међутим, у Мекленбург-Западној Померанији регионална лидерка СПД-а Мануела Швезиг се бескомпромисно дистанцирала од сопствене странке и за то била награђена другим местом.

Не и првим, јер је та позиција припала АфД-у.

Резултат Мануеле Швезиг се сада представља као велики успех. То довољно говори о очајању, у које све више запада немачки политички естаблишмент.

"Ватрени зид" није решење већ симптом слабости система

Мерц намерава да према АфД-у и убудуће настави са политиком "ватреног зида". Када је преузео вођство над ЦДУ-ом, Мерц је обећао да ће преполовити подршку АфД – данас га оптужују да је допринео расту њене популарности.

Упориште АфД-а је некадашња Источна Немачка, али њен утицај се сада шири на целу земљу. "Ватрени зид" око АфД-а, примећује аналитичар Боб Хикок на сајту "Мултиполар прес", није решење, већ симптом слабости система, који не може да заустави раст ове странке. То, такође, значи оставити источну половину земље без права гласа.

"Разбили смо ЦДУ": АфД је нова народна странка Немачке

Мерц је оптуживао АфД за "десни екстремизам" и за "фашизам". Исто је и са иностраним мејнстрим политичарима и медијима – попут британског "Гардијана" и Би-Би-Сија – који се представљају се као браниоци демократије и противници фашизма. За њих, "фашисти" и "екстремни десничари" су АфД.

На пример, пољски премијер Доналд Туск изјавио да само „идиоти могу да славе“ победу АфД-а.

Другим речима, нема демократије за непријатеље демократије ("идиоте"). Глас народа је некада био "глас Божји", али сада је ту глас БлекРока, који канцелару шапуће из тмине.

Чудни неки "фашисти", и још чуднији "антифашисти". АфД се залаже за укидање санкција Русији и тражи обнову "Северног тока", док ЦДУ, као и већина етаблираних странака у Немачкој, подржавају неонацистички режим Зеленског у катастрофалном прокси рату НАТО-а против Русије, примећује познати британски познати публициста Финијан Канингам за сајт "Фондација стратешке културе" – они шаљу оружје Кијеву и расипају јавни новац на украјинску хунту, што постепено разара европска друштва.

Заиста, живимо у чудна времена, у којима је црно бело, а бело црно.

Ветрови побуне

Мерца у Немачкој често описују као "сивог канцелара", канцелара мишје боје, који је прекомандован на своју данашњу позицију из "БлекРока", америчког инвестиционог фонда, у коме је заузимао високе позиције.

Међутим, изборни резултати ЦДУ не остављају простора за изговоре. Не нуде ни излаз за Мерца – неубедљивог канцелара, који је доследно служио интересима страног капитала и тежио рату са Русијом, супротно преовладавајућем јавном мњењу у земљи, пише италијански писац Андреа Марћиљано на сајту "Електомагацине".

Историјски пораз: Ближи ли се крај каријере немачком канцелару Мерцу? | Дан увече

У ствари, додаје он, Мерц управо дрхти, јер се његова ЦДУ суочила са историјским дебаклом.

Штавише, за Мерца утехе нема ни у Берлину, наставља Марћиљано, где је странка завршила на другом месту – иза Линке (Левице), странке која је преузела део гласова СПД-а и залаже се за радикалне политике које је тешко помирити са ставовима традиционалних странака.

Било како било, једна чињеница је сада неоспорна: ЦДУ клизи ка паду, који је свеобухватан и незаустављив. Паду који је, сматра овај аутор, на крају крајева, ништа друго до последица политичког самоубиства.

ЦДУ захвата прави политички земљотрес, а изгледа да нешто слично предстоји и читавој Немачкој.

Изгледа да Мерц не жели да схвати озбиљност ситуације; он остаје чврсто прикован за власт. И жели да по сваку цену спроведе своје реформе, које се своде на нову милитаризацију Немачке, што значи смањење или укидање многих социјалних давања.

Мерц то и не крије. Немци ће, изјавио је, такође морати више да раде.

Изгледа да рат против Русије није само интерес крупног иностраног капитала – пре свега, америчког – већ је постао и његова лична опсесија. 

Кроз ЦДУ сада дувају нови и снажни ветрови, каже Марћиљано, а то су ветрови побуне.

Како се ослободити тешког терета Фридриха Мерца

Многи у немачком руководству сматрају да се колапс може зауставити само ослобађањем од тешког терета који представља Мерц. Реч је о новом ветру који би могао да уклони Мерца из канцеларске фотеље пре него што он успе да увуче Немачку – и Европу – у крајње непромишљен рат са Москвом.

Катастрофа Фридриха Мерца: Канцелар који одбија да оде

Иначе би ветрови побуне лако могли да задувају у читавој Немачкој.

Заправо, потребна је нова политичка ера, која ће окончати ратоборни став, који не ужива подршку немачког народа. Потребан је хитан заокрет немачке политике, која ће смањити напетости са Русијом и покушати да поново успостави токове руског гаса и нафте.

За такву политику се данас залаже АфД, уочава Марћиљано – странка која се све више профилише као бранилац немачких интереса и коју бирачи за то награђују на изборима.