Британски премијер Енди Бернам рекао је да је брегзит "донео више штете него користи" и обећао да ће покренути свеобухватну ревизију односа Уједињеног Краљевства и ЕУ, отворивши тако врата могућем референдуму о поновном придруживању Унији.
Бернам је најавио да ће "изнети опције" у време одржавања наредног самита ЕУ и Уједињеног Краљевства, који је планиран за крај новембра или период убрзо након тога.
Иако није прецизирао о којим је опцијама реч, није ни изричито искључио могућност поновног придруживања. То значи, наводи "Гардијан", да би "црвене линије" његовог претходника Кира Стармера – које подразумевају да нема повратка на јединствено тржиште нити у царинску унију – могле да се у наредним недељама нађу на дневном реду расправа унутар Лабуристичке партије.
Шта је Бернам рекао о ЕУ?
"Брегзит нам није донео контролу", рекао је он, тврдећи да је Уједињено Краљевство изгубило контролу не само над миграцијом – супротно обећањима заговорника брегзита – већ и над економијом.
"Искористићу прилику током самита да вама, као и целој земљи, представим опције за које сматрам да постоје када је реч о дугорочним односима Британије са нашим европским партнерима", рекао је он. "Постоје различите опције и видећу да ли можемо да постигнемо консензус око једне од њих, што би нам пружило јасноћу у погледу наше позиције и будућности континента на којем живимо."
Зашто је ово значајно?
Излазак из оквира Стармерових амбиција о "ресетовању" односа представља ризичан потез и ставиће на пробу Бернамову способност да земљи, која још увек осећа последице брегзита, представи идеју о ближим односима са ЕУ.
Улози су велики. Током десет година од референдума о брегзиту, Уједињено Краљевство се удаљило од свог најближег трговинског блока. Лондон се тако суочио са падом извоза у ЕУ, ограничењима путовања за носиоце британских пасоша, па чак и са потенцијалним новим административним препрекама за послодавце који шаљу запослене на континент ради краткорочних ангажмана.
У току је борба да се спречи даље искључивање УК из трговинских токова услед укључивања земље у предстојећи пројекат "Произведено у Европи", осмишљен да заштити европске ланце снабдевања од јефтиног кинеског увоза. За сада, ова иницијатива има подршку Холандије, Италије и Немачке, али не и Француске.
Које су, дакле, опције?
Мало вероватна опција – поновни улазак у ЕУ
Поновни улазак у ЕУ захтевао би референдум у Уједињеном Краљевству и, потенцијално, године преговора о поништавању брегзита. Поред тога, Бриселу би биле потребне чврсте гаранције да Уједињено Краљевство не би поново једноставно иступило из Уније.
То би значило повратак слободи кретања која омогућава грађанима ЕУ да живе и раде у Уједињеном Краљевству, и обрнуто – што присталице брегзита виде као неконтролисану миграцију – али би такође пружило потпуну слободу трговине без провера стандарда робе или царинских формалности, чиме би се БДП потенцијално повећао за три до пет посто, оцењују стручњаци.
Средње решење по узору на Швајцарску?
Швајцарска није чланица ЕУ, али је прошле године постигла споразум којим се учвршћује њен "приступ без препрека" јединственом тржишту, као и приступ тржишту електричне енергије ЕУ, свемирским програмима, програму "Еразмус" и истраживачком програму "Дигитална Европа", уз учешће у раду Европског центра за превенцију и контролу болести.
Заузврат, Швајцарска је пристала на слободно кретање људи и на уплату од 375 милиона евра годишње у фондове ЕУ за економску и кохезиону политику.
ЕУ је раније нудила Уједињеном Краљевству споразум по узору на швајцарски модел, али га је Борис Џонсон одбио јер је захтевао усклађивање прописа и слободно кретање људи.
Приступање Европском економском простору (ЕЕП)
Приступање ЕЕП-у, заједно са Норвешком и Лихтенштајном, могло би да допринесе расту од два до три посто, али би подразумевало улазак у јединствено тржиште и царинску унију – што су две од "црвених линија" Кира Стармера – уз поновно прихватање миграције грађана ЕУ.
Јединствено тржиште доноси четири слободе кретања: кретање радне снаге (људи), капитала (новца), услуга и робе (трговина).
Придружено чланство
Понуда придруженог чланства коју је Брисел изнео Канади могла би да буде опција која би Уједињеном Краљевству омогућила ближи однос са ЕУ него што га тренутно има, уз мању потребу за прелажењем претходно утврђених "црвених линија".