Свет
Шта, тачно, значи "придружено чланство" Канаде у ЕУ
Канада би постала земља која само прихвата правила, без икаквог утицаја на креирање политика ЕУ
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да баш жели да отвори врата Канади да постане прва "придружена чланица" Европске уније.
Раније ове недеље, канадски премијер Марк Карни — који је боравио у Стразбуру како би пратио годишњи говор Фон дер Лајенове о стању Уније — рекао је да Канада тежи "јединственом савезу" са ЕУ, али не и чланству, подсећа Ројтерс.
Шта би нови однос могао да подразумева?
Тренутно у уговорима Европске уније не постоји статус "придружене чланице", иако су се током година унутар блока помињале различите верзије придруженог чланства.
Недавно је Немачка предложила да Украјина постане придружена чланица као прелазна фаза ка пуноправном приступању, али тај предлог није наишао на подршку јер су се неке престонице ЕУ успротивиле.
Шта Канада жели?
Карни тражи нова савезништва услед поновљених претњи америчког председника Доналда Трампа упућених суверенитету Канаде.
Обе стране желе да успоставе дубљу сарадњу како би се супротставиле економској доминацији САД и Кине, као и да би очувале постојећи међународни поредак који сматрају да је угрожен.
У свом говору, Фон дер Лајенова је рекла да ће две стране створити "простор заједничког просперитета и економије". То би укључивало заједнички рад на производњи, технолошки савез, интеграцију одбрамбених индустријских база, као и сарадњу у областима Арктика, вештачке интелигенције, енергетике и критичних сировина.
Зашто је идеја "придружене чланице" компликована?
Увођење статуса "придруженог члана" било би без преседана и могло би бити правно сложено.
Фон дер Лајенова је говорила у својству председнице Европске комисије, извршног тела блока. На државама чланицама ЕУ би било да одлуче да ли ће та идеја заживети.
Нема назнака да Фон дер Лајенова предлаже уношење статуса "придружене чланице" у уговоре ЕУ. То би захтевало једногласност свих 27 престоница и ратификацију у свакој од њих на националном нивоу.
Канада и ЕУ већ имају трговински споразум под називом ЦЕТА. Више од деценије након што је споразум постигнут и девет година након што је привремено ступио на снагу, неколико земаља ЕУ га још увек није ратификовало. Ако Канада жели да се интегрише у јединствено тржиште ЕУ, Отава би морала да усклади своје норме и прописе са правом ЕУ.
Канада би постала земља која само прихвата правила, без икаквог утицаја на креирање политика, уколико би ушла на јединствено тржиште без пуноправног чланства – попут Исланда, Норвешке, Швајцарске и Лихтенштајна, који су чланице Европског економског простора.
Прописи Канаде су историјски били усмерени ка њеном највећем трговинском партнеру, Сједињеним Америчким Државама.
Шта ово значи за земље кандидате?
Тежња ка дубљем савезу између Канаде и ЕУ неће утицати на пут ка приступању европских земаља кандидата, али би могла да изазове незадовољство уколико се стекне утисак да Канада ужива посебан третман.
Преговори о приступању и усклађивање са нормама ЕУ представљају дуготрајан процес који од земаља кандидата често захтева спровођење политички осетљивих реформи.
Пуноправно чланство је доступно само европским државама и омогућава приступ јединственом тржишту блока вредном 18 билиона евра (20,77 билиона долара), право гласа и заступљеност, средства из фондова ЕУ, као и могућност правне заштите пред Европским судом правде.
Украјина је немачки предлог о "придруженом чланству" оценила као "неправедан", јер би Кијев учествовао у раду, али без права гласа.
ЕУ је саопштила да би нове чланице могла да прими већ 2030. године. Црна Гора, Албанија, Украјина и Молдавија су најдаље одмакле у процесу међу земљама кандидатима.
Live
